Подунавка Београд

159

5. Господ. Петарт. ТодоровићЂ , онђ еств великЈи Судја вилаетсиш, кон ћете за тако отћ нћга настав.1ен1н искати, кои скриви, како ћете га каштиговати. 6. Господ. КнезЂ Сииа Марковић -б Попечителв кассе Народнћ, коа наставлен1а отђ нћгаће те тражити , будући да ће се сви нриходи обрнути у касу Народнго и оданде се потребнал и за топч1б плату и прочан за садржанћ. Ови преднменовати шестљ членова Совћта бмће сви у едномљ согласјт. Друго одђ На!е да пошлћте 10. топџ1л и 5. добошара на науку у БћоградЂ. Свакш одђ свое Кнежине главе да препишете право, и како препишете, таки намт> на знанћ да дате. За муниц1е свака три мћсеца рачунљ у СовћтЂ да шалћте, колико сте примили и поарчили, и шта јошт' имате. У Београду 11. Ннуара 1811. Верховнни Вождђ Народа Србскаго, (М. П.) Георгш Петровивђ. (М. П.) Совћтв Народнћш Србск1и.

ДУСИ ЖИВОТА. КадЂ е АдамЋ, после изгнан1н изђ ран, зноавнммЂ лицемЂ землго орао, приступи еданпутЂ кђ нћму ђаво , и завистнммЂ речма наивеће каннћ у н 1. говомђ срцу подпали. „Зашто ј тм ниси дражестима твое жене противсгао, смешећи се ђаво проговори , зашто си се тм одђ пламеногЂ анђелскогЂ мача боло, кои е само производЂ твогђ воображеши бно? —• Садашнл твон судбина ништа друго Н1в, него плодђ твое слабости и бонзлвивости." СадЂ ућути ђаво очекивагоћи дћиство свои реч1и, затнмв опетЂ са сожалителннмЂ гласомЂ далћ наетави: „Но зато се опетЂ све преиначити може, само ако тм можешЂ господарЂ твов бонзлвивости бнти , и мени слћдовати. И а самв прогнанЂ, као и тм, премда збогЂ честшегЂ узрока, ал' и тогђ ради нисаиБ несрећанЂ , шта више , садЂ самв а 10 штђ срећнш, него пре могђ прогианјн. Н сам& мени едну собствену државу основао, собственми светЂ створ1о, у комђ самБ н господарЂ и никогђ надамномЂ немамЂ. Одкажи гирану, кои ти 6 раи отео, одкажи ту послуш-

иостђ и ступи самномЂ у сагозЂ. Тм ћешЂ опетћ у слободи и независ1шости 6 олбш раи наћи, нећешЂ више робЂ бнти, бнтћешЂ свои гос ^одарЂ, и беЗЂ страха ћешЂ радити, шта ти е годђ волл. У томђ магновенго, у комђ тн себе одђ тогђ владарства одтргнешЂ, кое е светЂ збогЂ тебе проклело , бнтће клетва за тебе безЂ дћиства; цћлни ће ти се светЂ повиновати, и давати, штагодЂ одђ нћга зактевашЂ." СадЂ ђаво окетЂ ућути. После прве почивателне АдамЂ е само зуби шкрипао противЂ самога себе. СадЂ се почне нћговЂ гнћвЂ по нћговомЂ чувству, волби и разсућенго сђ чудовиштнммђ канџама на Бога устремлливати; сви нагони иаклени 6 б 1 ли су у нћговомЂ срцу пробуђени, то се нћму чинило наивеће сластолгобЈе, упркосЂ Богу да срећан в буде, и башЂ хтеде проговорити : ђаволе тн право имашЂ , н ћу бнти , као што си и тб 1 , а момђ ћу мучителн) послушностБ одказати. У таи ма \ђ угледа онђ два анђела , кои га одвећЂ сажалително погледаше. „Срећа, кого си тм уживао," еданЂ одђ нби приближавагоћи се проговори, „остае ти неизгублћна, ако у послушности према Богу останешЂ , коега моћБ никакво створено суштество отети неможе. Види л' ти се садашнвоств тегобна и немила, то зовни мене, и н ћу ти довести срећтго прошлостБ предЂ твого душу, и крћии се нигда непобћђеннмЂ задоволБствомЂ за борбу са свакомЂ тегобомЂ садашнћга тренутка." Сђ овнмђ речма одв1е онђ предЂ нбимђ прошлоств са свима задоволвствама, кон су му обећаиа, и АдамЂ Н1е знао како му се то случи. ГнћвЂ иа Бога разширене канџе опетЋ скупи , нагони паклени завуку се у наитаише буџаке душе, и удалћна одћ господара видила му се срећа немогућна. Ал' ђаво свого стварБ недржи за изгублћну. ..Будало, проговорн онђ, зарЂ ћешЂ се са безсуштественнмЂ образима тако едне безсуштествене срећеда задоволБишт!? то заиста тбј незаслужуешЂ да срећанЂ будешЂ. Подаи се мучити , и ;киви како ти годђ драго, мене више са ;кален1е прнволети неће, да кђ теби приступимЂ." ђаво опетЋ ућути , а АдамЂ се почне колебати. Легло ђаволскогЂ нагона опетЂ остави у души скривене буџаке, а блага чувства и добро намћренћ ступе натрагт,. СадЂ ступи кђ нћму другш анђео , и разв!е будућностб предЂ нбимћ СЂ нћнБ1МЋ дражестнБГМЂ изгледима, и усхићеннмЂ сновима, и гле , човекЂ, као и онђ , стао предЂ н!.га, и до 6 б! круну заслуге изЂруку Бож1и, комђ онђ хтеде неверанљ