Подунавка Београд

160

бити. Небо се отвори и изл1 *е надђ нбимђ наКлепше благо, и гласЋ се зачуе: ,,Тм си на искјшенпо бмо , тм си се храбро трудомљ борјо, садЂ ступи у радостБ , кои е сохранћнБ1мг> ра6 омђ Б ојк 1 имђ пр1уготовлћиа во вћки в 1> ковђ." СадЂ сазнаАдамЂ, да наижалостнјн саданЈНБОств престае жалостна бмти, кадЋ човекЂ бодростБ има , одћ н1. очи обратити на милу прошлостБ, кол е за нбомђ , или на красну будућиоств, коа епредЂНБОмЂ, и ђаволу проговори: ,,Одлази тм одђ мене, ТБ1, кои само сада1пнБоетБ познаешЂ, а нећешЂ ништа да зиашЂ о радостнма прошлости и будућности, л те презиремЂ." А кђ милимђ пакЋ анђелима проговори : „Смилуите се иа мене, и иигда ме неоставлаите! ЧрезЂ васЂ е животђ текЂ животћ , а безЂ васЂ е само магновено одцћилћно бмће, безЂ сагоза и блаженства. „Анђели га дуго грлише и сђ лгобави пратише крозЂ савЂ векЂ, као што и све нћгове потомке спомемЂ и иадежда прате. Д. Аврамовићљ.

НАДГРОБНО СЛ0В0 БЛАЖЕНОПОЧИВШОИ АНКИ , ПРЕМИЛОИ КћЕРИ Г. ГЕОРГШ КОМАНУДИ. Мирно и спокоино почива овде на вћки успавана Анка , коа е пре 6. дана у кругу свои милм родителл осећала невину сладостБ овогђ земногЂ жииота. Мирно и спокоино велимЂ, ерЂ ни сама свирћпа смртБ н1е бмла у станго изгладити величествене черте лица, кое су е у животу међу млогима ићногЂ пола красиле и одликовале. У тако ићжномЋ возрасту саедиилвала е млада покоиница покраи дичиогђ састава тплесногЂ и прекрасне дарове душевне, кои су се подђ мудрммЂ и брижншмЂ возпитанјемЂ родителл све више и више развјнли и разцвћтавали; али грозна смртБ, кои никога нештеди, недопусти ни овомђ младомЂ пуполБку да временвш свои цвћтљ дочека, него га оштромЂ сво 10 мђ косомђ пресћче, завидећи великои срећи ићговои. О бћдни родителБи! какоежалостна судба ваша! вм одранисте и воспитасте вашу Анку, да у наилћпшемЂ цвћту свое младости, у четрнаистомЂ лћту свогђ млађаногЂ живота, жертва ужасне смрти постане. Но утћ-

шите се.*) Душа садЂ нћна по мћстима вћчне блажености лети и раискимЂ се наслађава поКоемЂ, шилгоћи Вишнћму Творцу топле молитве за свое драгоцћне родителћ и сроднике иза савЂ човеческ!и родЂ !! У Београду 16. Септембра 1845. бвтимЈе Аврамовићв.

ПРАВОСЛОВНО ПБ1ТАНЂ.

2. Наистарш сшнђ 1овановЂ наврпхи 15. годину, нћму дакле припада еднака частБ са пунолћтнимЂ задругарима у приплоду и приновку. Како ће се садЂ онб 1 100 Д дћлити? Ко ће, и колико ће добмти? ГГ. Правослови умолнваго се, да бн свов одговоре на редакцјго овм листова што скор1е послати изволили.

А Н Е К Д О Т А. бданЂ данЂ пре едне битке, кадЂ за обстолтелства Фридриха Беликога ше башЂ паиболћ бмло, буде предЂ нћга еданЂ гренадирЂ доведенЂ, кои е побћћи хтћо, но ухвате га. „Зашто си тм побћћи хтћо?" Запнта га кралв. „Е," одговори гренадирЂ , „ВашегЂ Величества врло рђаво обстонтелства стое, и зато самв л хтћо мого срећу на другомЂ мћсту да потражимђ ." „Но причекаи до сутра,' 4 настави ФридрихЋ, „ако после битке за мене болћ надежде небуде то ћемо мб 1 заедно бћгати 5' Д. АврамовнћЂ. ■"■Ј Смртћ избавлд одђ свак!в б*да. Цшп"1) пролећа по зиии се пвли. Благо св.чколђ ко ра !по умре: ( О лан^ в муке и гр1вха. с. м. с.

1. Браћа ПетарЂ, Павле и 1ованЂ живили су у задрузи. 1ованЂ умре, оставивши три сбша, одђ кои наистар1и е одђ 13. год. Иманћ задружно износи до 1000 Ц вредности , а годишнби приплодђ и приновакЂ до 100 Д Ц- Како ће се оваи приплодЂ подћлити? Ко ће, и колико ће добмти?

УчредникЋ М илошћ ПоповићЂ. Издано и печатано у Правителсхвенои Кнђнгопечатн&и у Београду.