Подунавка Београд

1855.

ПР1НТЕЛБИМА. СузнБш-в окомђ често ме ПБхтате : Зашто ти е срце разцвнићно, Зашто око сузомЂ орошено? Та веселЉ прнстои се за те! Зашт' радостно житакЋ ти нецвате? КадЂ, шго и красно по теби сложено , ЗлатномЂ жицомб свћту обнвд ; ћно , Сладке мора теб' узрочит" сате . .. Весели л* васв погледЋ сииногћ злата, И одђ сребра чистогб сн^ћжне бое , Кад -Б у руку вамБ трептећи стов? Ал гледаите там' крозЂ црна врата Рудокопце, как' ее трудно зное, Све у тмина дне проводећ' свое! ђорђе ТординацЋ.

НЕШТО 0 НАРОДУ АРМЕНСКОМЂ. ОД1» МАТ1в БаНА. (Продужев1е.)

Будући самв нам1нр - 1о само еданљ чланакЂ написати, немогу се упустити у дуго историческо протресанћ Армена. Примћтитћу само, да оваи народљ , не бмвши никадЂ ратоборне ћуди, а напротивЂ свагда обколћнЂ одђ велики и врлш народа, кои , еданЂ за другимљ подижући се, господовали су надЂ Аз 1 омђ , морао е бмги по наравномЂ слћдству лгодски догођаа често одђ истм нападанЂ , а кадгодЂ и подармл Т јнђ. И дћиствително бмли су наипре покорени одђ Вавилонаца, а после одв Меда и одђ | Персјанаца. АлександерЂ великји у свому ра- |

ТОДОбћЈТНОМу пролазку КрОЗЂ А3110 одцћпи ОДЂ воНске едногЂ одђ свои воивода, и протива нви пошлћ га ; Римллни оправе тамо свое чеонике, и така е бмла слабоств Армена , да е ЛукулЂ са малммЂ броемЂ воиника побћд10 неизброину воиску, кон) вођаше нгЛовђ кралв ТнгранЂ. Иза Римлнна , наслћдници римскога могућства , Бизанчани побћде 1и више пут1И.; па Араби, па Монголци, па ђорђјани , и други Маомедански народи, кои изсћкоше у Чиличш, иаизаднћмЂ склоништу нбиовм кралћва, тридесетЂ тисућа Армена, а десетЂ тнсућа одведоше у робство. Нвиовђ последнЕ ,ш кралв Леонђ побћгне у ПаризЂ, гдТ. и умре, а нћгова кралћвина остане Османл1а *1а и Перс1 *анцима, кои е раздћ .шшн међу собомЂ. По падешго свое домовине оваи народЂ н!е никада поммСЛ10, да е подигне, и стару сво (0 слободу понови: ску ч1о се е подло подђ наметнутми му арамЂ, тнчо у руке свои)и худои судбипи предао се 6, ше саблћ тргнуо, единми робЂ , кои се 1" оштђ никада Н1е побушо. — - Све до назадЂ 18 година они слћђаху слушаги два горепоменута господара; кадЂ у то доба кђ двоици и трећ1н придружи се, то е бмо руснш царЂ. Год. 1827. нћговЂ воивода БенкендорФЂ продираше крозЂ ђорђјннске планине у Армеш"н> , и терагоћи изпредЂ себе АбасЂ-Мирцу преотимаше ЕриванЂ. У оному рату Турска е изгубила едну частв свои Арменски русага; али гу битакЂ Персје бмо 6 много већж ; ерЂ осимђ свбј нћнм лритнжанјд на онои страни Араса, рускш царЂ узео е и сву равницу Моганску, кои се старе краемЂ Касш 'нскога мора све до Ланкеруна. Тимђ Перс1л изгубила е свое господованћ надЂ онммђ моремЂ? и сћвернми оро пруиио е свон крила надЂ свомђ ономђ часћу Армен1е, к<1н стои међу рћкама А«уреалЂ и АрасемЂ. • — Одма по свому освоенго -Рус1н в добила великји упливЂ и надЂ читавммЂ