Подунавка Београд

168

Па допаде до Рашке студене, А одђ Рашне Петровачкои цркви, До Младена, чуднога воиводе , Да онт> иде кодђ Ибра у логорт,, Кодђ Пиакића, зета Карађорђа, Са тпповма и са кумбарама , Да онђ лупа Новога-Пазара, У комб су се Турци затворили , Одт, страхоте Плнкићтз Антон1а , Кои неб1е топомђ и кумбаромт., Већљ десницомЂ и саблвомЂ тначкомЂ, На полани на видику свету , А не кришомЂ курванБски изђ града. Ово буле изђ града кадЂ чпо : Закукаше кано к)'кавпце, На бедеме градске искочише, Кукагоћи Србе су молиле , А наивише Младена воиводу, Кои беше већЂ кодђ града дошо, И око нћг' све у пламенЂ диго : „Ои Младене Б1ограђанине ! Заустави те шало топове, И непали више око града Наше маале , куће и зградине, Докле дуне ветарЂ са планине, Са планине велике Рогожнћ, Да растера магле одђ Пазара , Одђ силнога праа и олова, Да видимо сђ овога бедема , Шта изгоре, а шта л' намЂ остаде ; На частЂ теби до двадесетЂ ока, ДваестЂ ока жутје дуката." Ал' на ово МладенЂ одговара : „Ои Б(л-а вамЂ младе кадунице ! Предаите се, гинути немоите; 6рЂ ако се иредати иећете : Ни иа вама глава остат' неће. У нашега Господара ђорђа, У нћг' иа1а тридесетЂ воивода, Седа лд'. . гђ велики кнезова , ПетЂ стотина танки барнктара, ШестЂ стотина дуги булгабаша, бдно сђ другимЂ сто илида воиске. Сву бм воиску молбомЂ умол10, Да вамЂ се то учини по волви, Ал' немогу зета Карађорђа, По имену Плакића Стоана: Воиске води дванаестЂ илнда; Онђ невуче топа ни кумбаре ,

Само носи пушке абердара, АберЂ дае , далеко се чуе ; Пушка пуца, воиска му се купи." Ал' говоре младе кадунице: „Ои Младене Бшграђанине! Како ћемо мм се вамЂ предати, КадЂ имате два млада бећара, По имену Диша кугонцпа, И са нвиме Коста калаиџ^н: Што убише шестЂ крџалЈл, У Гол1и у клети ПранЈа;*) Зато с' адне предат' неможемо, И збогЂ оногђ бфте одђ Мораве,**) Што уплнчка татарова ата , Па га цени илнду дуката ; Е да Богђ да вуци га изели!" То дочуо Плнкићу Стоане, Па дозивлћ Младена воиводу, И овако н1.му говораше: „Ои Младене велик1и воиводо ! Мани се већЂ врага и Пазара , Доста смо му починили лда ; Но аидемо сада на ДелиградЂ , И онамо меиданЂ да делнмо; 6рЂ у нћга Серезл1н дође, А ГушанацЂ на БеоградЂ прође; Крећи воиску, аиде што брж' можешЂ. После тога Плнкићу Стонне , Посла писмо Велвку у НеготинЂ, И у нћму овако му пише: „Чуи ме Велћко, дивнми воеводо! Аиде сђ воискомђ брзо на ДелиградЂ, У нћга е Серезл1н дошо, Тамо сђ нћиме меиданЂ да д 16 лишђ." КадЂ то зачу Велвко одђ Краине: Брзо свого воиску силну скупи , Те сђ нћомЂ оде одма на ДелиградЂ. Да е коме стати, те гледати, Ка \а дође Велвко на ДелиградЂ , КадЂ потера Турке на булгоке, Као курнкЂ овце по пландишту. Зачуди се мало и велико, Шта учини Велћко одђ Краине. Упут!о Турке до Стамбола.

•) Нека места око Пазара. **) Изт. села Обрежа

Издано и печатаво

УчредникЂ М илош-б ПоповићЂ. у Нраввтелственои К н б и г о п е ч а т н б и у Београду.