Подунавка Београд

I 166

пародомЂ АрменскимЂ , и то понаивише оиниђ истммђ средствомЂ, коимт, га е дпбмиа и надЂ свима христЈннскимЂ народима източне Европе, то еств, симпат1омт. истога вћроизповћданн ; она себе прогласи по свои Арменји парчицомЂ Христ1нна Маометанцима подло }кенм. Поиучивши да на н ^ помђ землвишту остане и преважнии монастирЂ, тако названши 6 чмвзинђ , кои е прибнвалиште врховногЂ поглавара арменске цркве, запн га одђ турокогЂ и перс1искогЂ правителЂства , да буде слободно свакому /*рменину прећи, кадЂ бм хт1>о, ма руеку землго , и у вбои се населити. И то буде дозволћно, те одма год. 1828, на гласЂ Лазарева , бана арменсчге крви, и управителн тога пресел Кнп, види се доћи са стране персјннске 40,000 Армена, а близу 80,000 изђ турски пред1.ла. Ова рнзличноств брол дае се ласно протолковати. У Персш Арменима са политичне стране болћ е неголи у Турскои; ерЂ тамо они могу не само у зватв правителвствена ући, него шштђ и на управланћ читавм држава 6б 1 ти подигнути; а то по началама турскога вћроизповКданн Н1в допуштеио Христ1анима. Речено дакле множтво прешавши кђ Русима , насели се понаивише близу граница ђорђјиски , гди прими земала за раднћ, а иека преимућства. У Гумру , кои градЂ год. 1837. бн прозванЂ одђ Николан Александропоиисђ , саграђена е една велика тврдинл , кол назначуе границу на онои страни међу христјанствомђ и махометанство .чђ. У стара времена Армени кланвли су се истнмђ киповима , коима и Меди, како намЂ свТт дочи СтрабонЂ. Св. Вартоломеи донео 1имђ е првни благослов!е, а после н!.га, петнаесте године по смрти Исуса Христа , дође и Св. Тадеи: али чекало е едногЂ арменскогЂ землака, да утврди у сво1ои отачби христ-лнство. Св. ГргурЂ, названЂ одђ свои Иросв Ктителв, исто е Арменима, што е нама Св. Сава. 1 оштђ у доба, кадЂ е н Г .говђ отацЂ уб1о свога кралв Аиаг-а, онђ бв1 сачуванЂ одђ свое доикин!. , пренешен-Б у Цезареу, и у ондашнћмЂ тада гласовитомђ училишту одхранћнЂ у грчкимЂ кнвигама и у Христовои вкри. ЧовекЂ ввшоке памети, и небонзлћивогЂ срца, одлучи сасвимЂ уништити у СВ010И домовини срамотно почитованЈј кипова, и предвидећи, да бн наисходЈпи тому начинЂ био , почети свое предпрјлтје са обраћенћмЂ народнога поглавара, пређе у ЕрезЂ, садашнБ1и ЕрцингамЂ, гдК е овда бно крал1вскш дворЂ, и прикаже се Тиридату, наслБдиику уб1енога Козроа. Праведнни сшиђ у-

бице бн плаћенЂ тамницомЂ и дуготрагоћимЂ гровизотимЂ мукама , кое онђ поднесе чудноватомђ крКпосћу духа. Али кралв болестанЂ препоручи се молбама сталнога мученика, и оздравивши , нћгову вћру загрли. Онђ после учинн таку покору , да одђ свирћпога мучитела постане светацЂ. ГргурЂ, како види добро утврђену свого цркву, склони се у пустинго на планину Себухе (ТаранагЂ), гдћ прибБ1вагоћи у еднои пештери, кон е 1 оштђ и сада м1.сто внсокогђ почитан1н свимђ Арменима, после много година неосквернћногЂ ншвота издане. ТКло нћгово буде саранКно у цркви Вортанскои: сада се налази у монастиру ечмлзинскомЂ, и единствено те нћгове кости даго црковно првенство ечмнзинскому поглавици. Црква арченска достоина е обште позорлбивости , будући да е бмла една одђ наиснниш и поглавигћ! аз1атически црквЈи. Она е остала садружена са Римомђ све до доба Калкедонскога сабора, кои се е случк> год. 451. Одђ онда различна мнћша о вћри почну раздвавти свештенство , али ст 1. гђ раскола нвно се разВ10 истомђ год. 520, кадЂ великји поглавица НерсесЂ Ашетараганскчи сакупи све свештенике у Товину , и ту на танкш изпнтђ излагкући заклн)чен1н реченога сабора, излсни се, да онђ неће да 1и признае. Свештенство одма на двое раздћли се: НерсесЂ са већимЂ броемЂ припозна еднонарав1е у Исусу Христу, оставлнгоћи му узЂ то нћгово бо;цество: а друга частБ остане при староме вћровашо. Седмога вћка опетЂ догоди се еданЂ обштни повратакЂ кђ единству вћре, кадЂ бнзантинсгпи царЂ Ераклеи, враћагоћи се као добигникЂ изђ ПерсЈе, саедини са†народЂ у крило старе цркве. Истомђ е 6 б 1 ло прошло едно столћт^е, и 1ованЂ Оснћнскји своимђ богословнимЂ писмама разколЂ и немирЂ разпали. У вр^ме крстоносн&1 воеванл кралБ ЛеонЂ, столугоћ1и у Чиличш, куда су крстоносне чете пролазиле, боећи се да онадашнћ свемогућство папа , кои , узпалгогоћи сву Европу ФанатизиомЂ, могли су управити протива СВ1К> иновћрника европеиска орун«1'в, небн се и на нћга окренуло , приступи кђ Целестину III. Тому примћру слћдовали су само некое поглавице, међу коима бвт е и гласовитни НерсесЂ Лампронск1и: али дробнни народЂ, кои Н1е обичанЂ мћннти свон мнћнЈн, а особито релипозна, за ниеданЂ узрокЂ ипри никаквои погибе.ш, остао е у разколу, у комђ се и данЂ данасЂ иалази. (Продужен1б сл^дув.)