Подунавка Београд

170

народи, дошавши са сћвера, почели су изображавати све то болћ свое езмке , и служити се сх> нвима у свима кнБижевним-в одношенјнма ; а надљ тимћ ученћ латинскогљ и грчкогЂ езмка, онда необходимо нужнога свимђ свештеницима, отворало јимљ е полћ старе класическе литературе, и силило умове на нове производе. Тако се са кнвижевносћу подизало изображенћ , кое после столћтне раднћ сада е већЂ ступило на толи вмсок1и степенЂ , тако у езмку сачувала су се непроцћнћна сћмена народности, коа сада толи силно пропичу. Али некимљ злосрећнммљ случаемЋ ова вћра , коа е са езмцииа народности сачувала, лостала е оруд!е , кое ослабиава силу т1е истн народностш, разставлжоћи нбиову еднноств црковнимг. разколима. То зло допрло е до страшнога степена у Арменш: ту црквене разпре такомЂ су омразомЂ горћле, да разколници, да бм сасвимЂ погубили свого иновћрну браћу, увћрише Персхннце, кои онда често вођаху ратЂ са Грцима, да Армени старога изповћдаша, слћдећи исту цркву, кого и Грци, лако бм могли и свои оруж1н са нђиовимђ сдружити; и зато да 10 треба сасвимЂ уништити, и тимђ ослободити се одђ онога погибелнога и невћрнога сусћда. И то е единственми узрокЂ бмо дуги и страховитБГ догађаа, кои су арменску землго опустошили. Црквена омраза лрчена више т е отуђила и међусобно одалечила, него да бм бмла доловина свћта међу нби ставлћна; више е крви проиила , него бм бмо наилгоћги непрпуге.п.; ова омраза на конацЂ више е него ишта друго нбиово узаимно робство извела. Па ни у истомђ робству она Н16 изчезнула: она и онде узаимнимљ сузама , узаимнимЂ жалостима радуе се, а то што е и јоштђ ужасн1б , стара се да се узаимне патнћ све то више отешчаго. Страшнми о тому примћрЂ виД10 се за наше доба у самомЂ Цариграду. Они исти , кои су поднгли Нерспанце протива свое браће, покушали су, да бм протива истеигнћвЂ Османл1И разпалили. И на то ше 1и само ФанатизамЂ нагно. но и подло користолгобје. Иемогући они трпити да Армени, слћдователви друге цркве, умножаваго своа богатства, ураде, да буду скинути са нбиовогђ достоинства све оне Паше, кои држаху таке Армене за свое пћнезнике: па и тимђ незадоволБни, што су шмђ узроковали превелике штете, а многимђ и губитакЂ читавогЂ имана, нешто новцемЂ, а нешто лажнимЂ тужбама тако напуне главу турскимђ великашима, и самому цару Махмуду, да онђ , мнслећи да су му они невћрни , изда на-

редбу, да сви Армени старогЂ нзповћдана: лгоди, женн и дћца, оставе до мало дана ЦариградЂ, и упуте се кђ Ангори, граду мале Азје. То исто бннше, као отети оному невиному народу свакш начинЂ живлћнн, и силомђ га на коиачио сиромаштво дотерати : ерЂ онђ е морао у то кратко време продати по никакву цћну сва своа непокретна добра, оставити несвршене свов трговачке послове, изгубити већу частБ новаца тамо и амо разсћннБх , надЂ свимђ тимђ поћи у мћста непозната, безЂ тргованл, безЂ добмтка. Видило се е тадЂ у Цариграду жалостно и гнусно позорје , гдћ АрменЂ ползуе се несрећомЂ Армена и купуе одђ нћга за никакву цћну наискуплћ ствари; гдћ му одриче примлћнми у заамЂ новацг>; гдћ тражи по иностранимЂ кућама изгонћногЂ брата, и извлачи га изђ потаинн склоништа , у коима се жалостникЂ бно сакрт , и предае га у руке власти; видило се в тежки жена помећати дћцу по путовима, а лшде умирати одђ глад1и и одђ жалости! То се све видило у Цариграду у деветнаестомЂ вћку! И да Н1е посредствовао Французши посланикЂ, кои е извћстш Султана о правомЂ станго ствари, узео прогонћне подђ свого обраиу , бн се несрећа речене части народа извршила бнла. То е 6б ! о свирћнни плодђ Фанатизма : то ће бнти вћчна лага арменскому имену, а и лгодскои иарави. Изђ почетка Армени су се служили грчкимЂ и сир!нчкимЂ езмкомЂ у кнБижевнимЂ и црквенимб пословима. Само петога с.толћт1н Св. Месробтз помоћу нћговога друга РуФила слож1о е арменск1и букварЂ, кои и сада народЂ употреблнва. У овому истому столћт1Н) живили су Моизђ Коренскш, и Елизеи , ова два гласовита поглавара арменске кнБижевности, лгоди великогђ знанн , кои су чистммђ и красннмЂ езикомђ народну исторчго изписали. Дћло првога допрло е до насЂ, и бмло е печатано год. 1828 у Млетцима , настоннћмЂ браће Мечитарске. Одђ Елизеа само намЂ е остало описанЈе рата, кои су у прво доба христЈинства Перс1анци и Армени водили међу собомЂ. У седмомЂ вћку Моизђ Галгандуни сачинш е повћстБ Аговаћа, старогЂ едногЂ народа, кои н!е арменскимЂ езнкомђ говор1о: ово дћло пронађено е у ечмјлзинскому монастиру год. 1838. Одђ истога списателн остала намх> е и истор1н Албана, старш жителн садашнБи држава Ширвана и Дагестана: оваи народЂ, премда маленЂ, бмо е у свако време слободанЂ и гласовитЂ. Осмога вћка горе-