Подунавка Београд

НЕСРЕћНИКЂ. Ах% ! куд' ћу, куд' ћу бћдант,! — Међу сгкне, У мрачне, непроходне горе краи Увдачн м' стаза. — Судба безљ пром-ћне Ужасна м' гонн; земногт. бв^ћа раи У пакао црнБш кивномт. злобомЂ ствара, Отрови1 >1М1> гунм' труе свак!н цвЉтт,, И густвшљ днмомћ гнћва свогт. претвара У ноћцу тамну богоданми св К тћ. •— Ху! — каква гроза душу обузнма, И какаНЂ б-ћдно срце стеже стра! У далћннмЋ хука чуе с' краввнма, И страшна, грозна грома тутнпва. НеЈупан тако бћдно срце мое! Нестрепи душо! —< веКт. е блнзу краи. Сво днчно цв-ћће прецв ћтало твое, Пожутјо кнтнастт., сластопунмн гаи. О! беснн, бесни судбо неумнтна, И грозне стрћле нзлн твов све! Блаженство, сладопти првобмтна У души мотн никад-Б, знаи, немре ! Све већма с' чуе хука , лупа , Све већма смрћу сграшнБ1н прети гласт., Све већа пустошБ, већш мрак!, наступа , Освете грозне све е ближ!н часЂ. О, ступаи бћднБ1и! — зашто дркћеш-ћ тако? Зар-ћ тако горко чини ти се мрет' ? Уживат' сластн. е лн , бнше сладко? Нек' т' сладко тако буде и умрет'! — Ха! како с' доле пропастБ дими страшно ! Как' шуштн, хучн , тутнБи, рнче дно! 8 л' довде судбо? •— Страшно и ужасно •Ал' сааснтелно бБ1тће душн дно/ ђорђе Малетнћ^.

К Р И Т И К А. О Д Т ј М А Т I 6 Б АНА.

Нре маио времена приспћо иамт> в у Бео» град-ћ „ПроетБ1и оп«с1> свецћлога землћопознанн" одђ гос. ГеоргЈн Аџића, Чиновника Потте у Оећку. ПонвлћнК еднога поучнога дћиа тако е редко у нашои кнвнжевности, да оно, ма и наислабје бв1ло, опеп> заслу»куе нћку позорноств , и има право на народну благодарноств. Захвалнмоћи дакле, г. Лџићу, што и онђ . по обштеМЋ обимаго, Н1« дошао умножити чи(!ло наши славнм нћсника , него се окренуо на озбилћне науке; усудитћемо се издати нћка прнм 1.чап1н на нћгово д1»ло, примћчан1н, Иепрмизчодећа нн изћ суетн , ни нзћ злобе , но нзт« саме асел1>, да се землћописна наука међу нама што скорје усанршенствуе. Л м1 ,кмимт>. да н1б наибол К учин^о г. Аџићт> пп-о к наинре <а едиммг, зем.п >0 ||исомг> изишо пред-ћ кнбиагевнћш св 1. тћ ; или пошто е хтћо одати се тано рано иа нчрађинан1> те струке лгодскога знанл , да « брзо по\итп» дати свои пронзводт, читателБима у руке. Многима могло бћ1 се видити , да н1*е ништа ланше, него сложити едоо землнописанје , те тако себи набавити у младим-ђ годинама и премалммБ трудомт> нКку кнћижевну иажностБ. Алн све в другачје: землћонисанје наибо.иии е, може битн, камент, покушанл, по кому се нозмае, колико в у наукама вћштт, едан -б списателв, ночемт> осим-б к03м0г01н6 , астроном1е , геолопе , Физике, политическе економ1в и рачунице, статистике, природне исторје, антропологје , етнограФ!« , исторЈв старе и нове, осим-б св1 Н ) ов(ј наука, ков имаш наиближе са землБописом -б сродство, онб мора познавати и множину други , а имено све