Подунавка Београд

192

врнута у нашЂ езмкЋ. Шта радн ваше учено дружство? чубмм, да имате вмше зачагтим, ннго збиићнм чианова, но то е мнј«мт> иашбппивотина. Што тврде нКки, да на »ашемћ иицеуму и на другим1> учпжицама, а и на сћмевишту гоа врстни миадиГш . то мн в мми<>, дочимг» в наде, да ће си они намакнути езмкћ новии, а не као што зкалибоже до сада бм. Садт> што сићди, знамт, да ће ти бмти миио чути. 1оштт> ономадЋ бш мон миммшибо« тина, за избКНи оначине, угиавити се тамо кодт> васт> у благосиови Г.нои земићи , и ст> топрамт> самБ справјо прошнго, кого самв провидЈо чврстммђ подупирачима , да н> навратимт>, гдК в требе. Ово чинимт> прнгодомв тога , што жеинмт> бмти неодвмсант,, и иосГ.довати едну повиашћену посаиннцу. Моа супруга, већимт. дћломт> задовоићна, нагну се кт> тому добростиво; озбилл, примицанК положишта велик!и утисакт> на нго учини, и сва в нћна брига , како ће немицнши иметакт> растурити, а мицнми ћемо са собомћ понети. Тако даренсићиву и облгобићну2<к»-ну ниси никада видш,само нсалибоже нез — новђ Србскш езмкт>, нити оће да га учи. Сестра нКна, такођерт> облгобл ћна дКвоика, имала е случаино нћку срећку, и ст> н&ом1> при главномт> извучну начини великји згодитакт>. Зато се одлучи ст> нама ноћи , но дуго не мнсли остати, него ће се навратити наопако у свое родно мћсто. Докт> се тамо не смГ.стимо, бмћемо сви твои гостовн. Заглавигогоћи моиимт> те, да ми намакнешт, нћке потре-бштине, нанме: маио добра дувана, н вдну козу ; зато ћу ти а игобавт, новратити , и намакнути два конн, едногт> кочјнша и едну слушкинго , будући чуемт>, да у томе налазите велику оскудицу. Желимв, да се удостоишт> уброити ме међу твое истините прјнтелћ и превћрне сиуге твои и пр. (сообпгпо I. С. П.) С И Т Н И Ц Е. В ћ ра е вдина истинита, кол у страданго бодростћ , а у срећи снисходитеиноств учи, —

кон биагод Г.нтемт, надт> нспр»лтеићЧЂ тр^умФЛ« ра, бодпго смрти иоми, одб гр<>ба коићвку прави , а имт>. трулежи раиске цвКтове производи; — да , о в а красна вћра , она е едина истннита. Тко о Божши отеческои игобави сумнн, таи хуии на Бога. Биагостанћ поданика доноси виадћтелго више чести, него побћда надБ непр1птелћ*п>. Сиавгпе в десеторицу обдржати, него хнлнду утаманнги. ХоћешБ да си срећант> на позоришту овогб свКта , то негледаи да се блисташт>, него само да ползуешБ. СнажанБ в миадБ гонакБ, кадт> му дужностБ мишицу крћпи ; аи' е шштб снажнји , кадБ се лгобавБ сђ дужносћу спои. КиеветникБ е наиопаснш злодћи у држави, ерБ се у нћму сагожаваго многа зда. Онб в крадиБивацБ, кои се у домове увлачи , и вишв, него што е злато и сребро, краде. Онђ в убнца, кои неоружаногБ човека напада, и често му више него самт. животб узима. Повћренћ за никокавБ народБ, за никакве секте прнвезано н1е , — оно принадиежи човечеству! ЧестиТБ човекБ наиази га у туђеМБ свћту, као и у свомб отечеству. МудрацБ е обично у свомб отечеству, као и злато у землБи. Новце и добра дћла, нетреба ш броннн ради збирати. Докле -годБ тврдица живи , нћгово в нманћ мртво; умре л' оиб , а оно изб гроба васкресне. Лгоди домове зидаго, а жене украшаваго.—< Одма се познав, докб човекБ у кућу у ђе, да л' само човекБ ил' н жена у вбо Н живи. Д. А. ПОПРАВКА. У последи&мг. чнслу Подунавке у чланку „ЛгебавБ вт. отечеству" 15 н 16 редт. треба овако поправитв: „зато опетг зна , да онт. честнтт. свћтсин грађанннт. бћ!тн неможе, ако шв в&рант. грађанннт. свогт. отечества". — У Србскон народнои п%смн, печатанои у истомт. чнслу Подунавке, све од1> 10-Тога реда до 20-тога треба да предходн првоиу.

Издано и печатано

Учредникљ Мииош1> ПоаовићБ. у Правитеиственон КнБВГОпечатнБИ у ВеоградЈг