Подунавка Београд

гледн, како ће иу помоћи. Тко какво биагодћанГе за награду ил' за благодарносп. чинн, таи саио свое користол(об|'е показуе. У приликаиа народне несреће, наводненја ил' ватре, и у подпомаганго отечества , ту се неизгледа на користБ ил' благодарностћ , него се по иогућству подпоиаже, ту се наслађава чуство, што е по своии-в силаиа сђ обштииа дћиствовало. Б л агодарностБ — едина е добродћтелв, кон се сђ човекомт. рађа ; докљ се све проче текЂ поннт1Лма разв!И). Дћте, кое сиса, већг> е благодарно онмиа наклонћно , кои га нКгуго и лтобе, но на а ;алостБ , опетљ 1и доста неблагодарни ииа. Тако, прво они заборавлнго благодарни бмти, кои су у свомг. дћтинству одђ благородим благодћтела изт> недоскудице избавлћнн, и за полезне дргкавне члеиове бригклБиво воспитани, и природанЂ дарЂ нб1овомђ бригкЛБИвосћу за художника развили. Многи мудруго о полученмиЂ благОдћннЈнма; «рг> они ммсле да право имаго, срећно станћ благодћтелн и нб 1' о во иманћ располагати, и тако благородномх. дћлу неће свое уважеше да покажу, него га умаллваго и тбшђ имсле благодарностБ избћћи. Исто тако лако заборавлнго иладићи свое учителћ, кои су 1 имђ првми пуполакЂ добра у нб Ј ову душу пресадили. Великји приићрЂ благо. дарности показао е АлексаидерЂ царЂ русчпи, кадЂ е 1814. године у Паризу бмо, онђ е ншјтђ у младости сво1ои бмвшегЂ свогђ учитела Ла Харпа удовицу потражш и лично е посћтЈо , и ономе е споменЂ овомђ чесћу и благодћвнЈемЂ осиромашенои удовици указао. НашегЂ времена" и самг. велик>и книзђ рускш почитуе списателл онш списаша , изђ кои е онђ наиболћ наставлћн1е поцрпш. И ЛудвикЂ Ф илипђ, кралБ Французк1и, прама онмма у Шваицерскои показао се благодаранЂ , кодђ кои е у свомђ изгнан1Н> приб1>нгиш ге нашао. На ЈкалостБ , има, особито у садашнћ време , иеблагодарне дћце, ного сва пожертвованјл родителБска немогу задоволбити . На срећу е човечества. што таковш изрода опитђ у ЛеликомЂ числу нема. Себи нодчинУ .ному или служите.ио благодћанјн или падарке учинити, зато н ^треба никакву благодарностБ изискивати. Ако овака особа увиђа, то ће сђ умноженомЋ св<помђ услужносћу и припознанћмЂ показати. Чуство благодарности произлази изђ благороднм срца, и у колико е оно честше, у толико е признателнје. Колико таковш обвезатвлства производе лгобавБ

и пр1нтелБство, само дружевне услужностн, и како се зато радо благодарности предаеио! Чуства пунмиЂ душама она иеизбћгава. и сироиаштво топлоиђ благодрносћу споиинћ иие свогђ благодћтела предЂ свв1сочаишимЂ. Сатирнци примћчаваго, да су зато благодћнмн ређа, да небм никогђ неблагодарнмиЂ учинила. О благодарности примћре наиЂ даго и н а идивлби звћрови, почеиЂ се укроте, праиа онниа, кои 1и ране и нћгуго. Ал' су ровии човекЂ ше такавЂ, кодђ кога е узалудЂ свакш трудЂ; ерЂ неиоже благородно чуство на овогђ сажалћнш достоиногђ упли†имати, и онђ добродћтелЂ благодарности иити познае, нити извршивати иоже. Д. АврамовићЂ.

ПИСМО НОВђШЂ СРБСКИМЂ 63Б1К0МЂ. (Одговорт..) Облгоблћнми Пр1ителго ! Твое у иовои одори лгобавно писмо прбузрочи велико веселћ. Оно бм читано у назоштву више пр1ителн, и нажалитЂ ие могу, што ми башЂ тада манвка брат-Б, те не може бнти удћоникЂ обћега утиска. Наипрво мнјемЂ 6 б 1 ти потребито, да ти пр1обћимЂ мое пазке гледе езмка нашегЂ, кои е 1оште незгоданЂ, и потребитЂ врстнм радшника, да га одђ старо-славллнскога одцћпе, и новима, чисто србскима материнскима накрме. Не могу ти се дакле доста захвалити, што си нанашо таковммЂ богашгинаиа указати се, и стару славллнштину као ГордЈе†узао мачемЂ великога Скендера пресћћи, дочимћ ћешЂ много послћдника имати, као што н мене напућена видишђ . Оволико гледе езмка , кои цотребуе н>ште много пзнашашћа; садт. на друге околичине. ПишешЂ ми, како св вћжбашеГотћ и БеранекЂ сђ дћвои1.-ама, и како се дра«е свироп 1.ки и игранке, кое е лћпо; но кадБ ћемо чути, да ое кодђ васЂ отворило казалиште, да се дан> игрокази, комичке игре и наскочке (балети)? Н мн Г кмб , да безЂ казалишта пема правога гоена ни унуса , и зато утискуи ову умћтпостЂ таиоппп.ои господи, колико нч1- »10!Ј\ешЂ, Гледе ткое кнБиге, за кого си ми вруће препоручивао, мн1нмђ. да ћз г ти моћи нагоити наду сђ едно 50 предброиника. Накана ова дае ти озбилн велику частБ, како се многи истнскуго (изражаваго), но а сцћнимЂ, да бм ти већу частЂ стекла, кадЂ 6 бј бћ1ла по теби писана. него што е пре