Подунавка Београд

•V.

190

науке естествене, кое се сутичу у земикописан!б, исто како се све земалвске воде сутичу у море. Узђ тоиико пространо знанћ, земл1 .описатеиго треба имати при рукама сва стара и нова землвонисна важшн дћла , колико о свему свћту, толико о поединимЂ нКговимђ частима; па и сва наинов1н и наиточнјн описанјн путователн, кои сваке године поправллго по кого погрћшку у землвописан1ГО, или га новим-ђ изобрћтешнма обогате : онђ мора бмти до кран извћштенЂ о свакои наиманвои политичнои промћни , кои се догоди у свћту, и о внутренћму станго св1М народа у свакомх. државномт> призрћнјго, онт> на концу има познавати многочислене езмке, за моћи у оригиналу читати иародне землвописателћ сваке др:каве, будући да нитко болћ и точше одђ нви неможе ове описати. •— Али ние доста имати предв очима наиболћ землвописне изворе, треба имати о овои науци собственБ1 понат1а , и ону искусну вћштину, кон се единствено дугимЂ читанћмЂ наиточн1и дћла, и упражн1.шемЂ свога посебногљ о нвима разсуђивана добмти може. Како смо изабрали наизнатше списателћ (а сђ тога требц до кран познавати землвописну истор1го) нева^ лл служити се свакимљ списателћмЋ несмотрено, како намЂ на руку дође, но све раздћлити и класиФнцирати треба по времену, у комб су писали, па пр1е, н«го пгго се една землвописна вћств изда, валн о нвои иаипре запмтати едновремене списателћ, нби саставити међусобно, или зрћломЂ критикомЂ истнну и:»т> нвиовм противорКчЈа извадити, те после тога списателћ св1го епоха сравннтн међу собомљ, и видити , у чему су се наииовш са старима слојкили, у чему су ш поправили. што су 1 имђ додали? БезЂ таковога поступана ни една геограФЈд иеће бмти точна, него ће се учннити многе старе пегрћшке, кое су се родиле или из1> обштега незнанн, или изђ предразсудка и кривога суђени путователд, или изђ пристрастносги писателл народнм . но кое су бмле поправлћне у последна времена од ђ нћии мудраца. Ово, што смо до-сада рекли, односи се на геограФ1ГО описивателну, у сачиниванго кое доста е сачинителго илати на руци наисавршеш'н географическа дћла, и знати се нвима слу;кити. Али све друго треба у основу географје, у опредћлћнЈго нћнм част^и, и нћиовому разполаганго; у нћному скопчанго са сроднимЂ 10И наукама; у ограниченго овбј, и умћрености, когомђ свака одђ нби мора да буде обшир1пе, илн теш-

нћ изложена по већои или манвои сродностн сво !Ои са главномЂ наукомЂ; у томђ послу, протива обштега мнћн!а полумудраца, кои ммсле, да землвописан1е незахтћва никака†особитии талентЂ, у тому послу, и све што се нћга тиче, наиболћ се одкрива оригиналноств умствована, танчпнаи зрћлоств критике, пространоств знанл. Оскуда овм своиства узроковала е, да толики землвописателви нису замћрили свого науку подЂправомЂ точкомђ вида, ни ставили е зато на онаи редЂ, на кому она мора стонти међу другимЂ наукама; сђ тога многи утопили су, да рекнемо овако, геограФ1го, геогнос1"го, топограФ1ГО, арнтметику политическу у статистику , или статистику, геогнос1к>, топограФ1 'го у геограФ1го: сђ тога Европа е препуна рђавм землвописнв1 дћла, кои нису ништа друго него болн или гора преписивакн пређашнћгЂ, умножена додатцима, нзвађенима, безЂ икакве критике, изђ статистически, Богђ зна колико точнм, списаша, нзђ путошеств1н и прочи сачичинћн1н; или ион су нагомиланћ безвкусно и невћшто различнм изпресћцанм наука. И така су сва овогђ рода дћла, кон и мм данасЂ у нашемЂ езмку имамо. Овде смо на кратко назначилп нћка обшта понит1н о писанго геограФ1е; али ово мало, што смо рекли, показуе колнко способности, труда, и средства треба свакому землвописателго, кои хоће да едно савршено и за себе честно дћло изда на свћтЂ , и колико е основано оно мнћН1в, по чЈОму ммслимо, да, ако ше неможно, много е и много трудно, да еданЂ младићЂ савршенммђ землвописателћмЂ постане; а то особито међу нама Србима, кои иностранммЂ езицима НИСМО 101ЛТЂ уобште вћшти , КОИ СМО 10ШТЂ У нашемЂ знанго прама европеискимЂ кнвижницпма врло ограничени , а немамо велики европсиски биб .потека, коима бм се помогли, н кое дпклегодЂ неиостану међу нама, (буди то овде узгредЂ речено) нећемо мм ника >:а†озбилвнми напредакЂ у умномЂ изобрааЈен1ГО учинити. (Конац г Б сл^дуе.)

БЛАГОДАРНОСТБ И НЕБЛАГОДАРНОСТћ. бдина, чрезЂ кого човект> по нравно -умнимљ законима самЂ себи важноств дати , и другина ползовати може, еств морална доброта. 6д на одђ наиболви добродћтелвги еств лгобапв кг ближнћму, сажалћн1е прама нћговммЂ тегобаиа