Подунавка Београд

195

човека. Нћговт. земликт>, кои преко свега истину почитуе , б^о бм или бол^ излсн10 свов инћн1е, или лвно изповћд '10 свом погрћшку. Но кадљ е Докторљ Петрановићт> видк> кљ нћговммЂ рћчма додато едно примћчаше нћкогх. господина Теодора Павловића, учредника пештански новина, у комђ примћчан1Н> бмла су глупимт« потвораванћм -Б изпштана иамћренн еднога Далмантинца, и нћговомЂ смћлости суђене мое заслуге и незаслуге прошле и будуће; пристонло е г. Петрановићу показати свое иегодованје протива онако безумнм рћчш, и ставити еданЂЗид-Б између себе и пештанскога учредника. Пошто е толико на срцу Доктору Петрановићу, да прибави Доситеш своиство лгобезне уЗтрПЛБИВОСТИ , ОНТ> , КОИ 10ШТЂ живи, могао 6 нама, кои живимо, дати примћрљ лгобави И уЛГОДНОСТИ. Али ТО , ШТО ОНЂ Н16 уЧИН10 , учинитће други изђ нћгове и изт> мое цркве; и споминнтће сентенЦ1в почитаемога старца: „да лгобавБ лгод1и н лгобавг. бож1н есу двоа крила, да се лети у вшсоко" (1), „да безЂ лгобави, уФанл, и вћре есу оне лгобави две сисе празне одђ млека" (2). ОхЂ некЂ се врате духови на пређашнБ1и мирЂ I нека очекуго болћ дане одђ науке и одђ благороднм примћра, а не одЂприкора и одђ наснл/н! И како су Итал1анци и свештеници латински у Задру слушали побожне разговоре Доситеа (3), како су у Млеткама и у Неаплу Роман1е Амиралби и Проведитори наслађавали се у краснорћЧ1ГО грчкога Владике Ел1н Мишнта, тако и изповћдателви грчке вћре нека слушаго тихе и лгобезне рћчи Римлана, и нека поспћше желбомђ оно време неприсилћне и широке слоге, кон изђ далека, али безЂ икакве сумнћ, нама се приправлн. (Продужев10 сл&дув.)

ПОеДАНИЦА ДРУГУ о писмама, писанима новммђ србскимЂ сзбгкомђ. Лгобезнми друнге! У зао часЂ тм си мени послао Подунавку сђ онима писмама твога пр1ителн, сђ кои мало што иисамБ страдао. Како самв го добмо у руке, отидо показати та писма нћкима, коима надао сзмб се да ће бмти угодна. Пошто су 1и прочитали и видили честно име саобштителн доле подписано, стану сесмћати изђ свега гласа; па како су се до волћ изсмћнли, рекнуми: „Браико нашЂ, као што ви. >.3'. \. ■' ') МезимацЋ стр. 47. 2 ) Првенацт. у Преднслов^к). 5 ) Сов1ти стр. 59.

димо, ни тм ни твои другарЂ нисте разумели духљ, коимђ су писаиа ова писма; али д1м ћемо баремЂ тебе о тому извћстити. Треба да знашЂ, да та писма ше писао пр ^ителБ твога друга, него ће бмти — самЂ онаи саобштителБ , па и то н10 ЧИН10 ст> благОрОДНОМЂ цкли и ОзбБ1.1БНО, него'е хтћо да се пошали сђ нћкимЂ новммђ, како онђ вели, езмкомЂ србскимЂ. Таи човекЂ неможе ни мало да трпи , но мрзи и гони све списателћ , кои неће да пишу како онђ пише, или како се говори у буџаку, гдћ се онђ род1о. Онт> еће да зна за различите србске д1л .1екте , него хоће да се све србство одрекне свое умне слободе , па изђ нћговм дћла научи, како да говори и пише. То е богме малко опоро захтћванћ за време, у комђ живимо, и за Државу , у к010и бм онђ ХОтћо кнбнжевнбшђ диктаторомЂ постати. Сада лгоди диктатуре нетрпе, а то особито у кнБижевности, и одђ онб ! особа, кое тако много, како оне МБ1сЛе, неваже; и сђ тога почемЂ е онђ дуго време тамо и амо главомЂ лупао, прет1о, и свакоако се муч!о, да шкоди Србима новопишућима (како 1и онђ називлћ), па то све узалудЂ, садЂ лданЂ човекЂ, требагоћи му Или пући, или сувмшну жучБ изђ иселудца избацити, а онђ ето поче бацати. Но, вћре ми , ше се оштроумно посла прихват!о, и као реко бм , да е заборав10 ону нашу пословицу: ^Неплгои у ВБ1сине, да ти на образт> непада!" Умћсто да се е пустјо у разумно критизиранћ о начинима, коимђ се сада пише п.о разнимЂ странама србства , онђ е поку^по све неваллле рћчи, кое е кадкадЂ и некадЂ гдђкои ђакЂ или неизкусанЂ младићЂ у писанго употре610, изђ ти рћч1и сачиш"о е едно писмо , каквому подобна нема нигди, нити се икада видило, па садЂ га представли свћту, вичући: „Ево. браћо, како млади наши Срби пишу, те смћите се".... Али лгоди , и мало разборнтн , смћго се нћму, и чуде се, да еданЂ ученвш човекЋ та8*& ггеразсудно и лакоммслено поступа у иос.чЧ'. к'он се свега србства тиче. Ово е исто, као да садЂ мм изберемо изђ какве наше • старе кнБиге оваке или овима подобне рћчи: „работнћишји, нелзн , убо, взмш,у , 'жаждупџи , отторгаго, стогни, тресотнБ1, дреколмм, вотш,е, рождшммсн, истнивђ, скуделБ, зане, каждми, перств, говћетЂ, повсгоду, мздовоздаише, прЈимчивостБ, колБ^бела, внегда , понеже, обаче, елико, чаго, прен.де, тшатсл , вперитБ . опнтђ . всесћдугце, глаголго, соболћзну ии, житеискаи нопечен;л, { семистволбнми , возпостаностанов.)ен1е, негцастје, триа.ди, слмшу, пускаетЂ, нкоже, предрнхлми, воздвигааи , лгобопремудрствовавБ и т. д.,' 1 па