Подунавка Београд

196

да единствено гђ нбило еданЂ читавмн чианакт« иапитеж), н реинемо: „Ево, браћо, како су наши отци писалн." — То бм мм бмии неправедни, и унраво небм разправнии, него бм иакрдиса.ш: а лакрднсатн лак<» 6 свакому; па и то учен1> мовекћ кадг> хоће да иакрдише , онљ дакрдише у гостилници , за чашомв вина, са своиић другпвима, а не по новпнама, кое, су органн п глисн народа. Осимт. тога нисателв реченога пиема употреблдвак>ћи незгодне р!»чи, на ков исти оии внчу,*) на кое онт. устае, неупотреблдва 1и ни наиманК у сммслу, у комћ су !и ђаци употребнлн, а то доказуе, да 1И управо нје ,ни разуме«!: далле не само изабраоеза предметт> свога умстнованп ћ ачке нослове, а јошт-ћ нема ни мажторјн, да истои дћчурлЈи подражава ; него е сачинјо и самв многе изсмКнтелне р1.чи . ла 1и публикуму иродае , као одћ други сачин Кпе ; а то Бога ми ше сак-ћстно ; лажв е * мрзости и «резр1.1па достоина у свакомт> човеку, а особито кодг. онн , кои бм морали бнти v свачему прим 1.рн другима. Али то , чему се наивише чудимо, ест«., да е таи човект> у потреб'10 у самимт. свопмђ д^лима многе одђ истн онб 1 р1.ч1и , кое онђ сада изсмГ.нва: таково противорЂчле сасвимЂ е бћдно, и све то више у. г *. вћравл наст. *> сићтлои умности сачииителн. Мн смо да«ле доказали, да онтг. иеразсудио ради, и да се мало нстине дрн.л, па себи самому да иротипорТ.чи: а то ти е и сувмше доста , да добнбпп< право мнћмје о умпомт. нћговочт. дару , и да знашЂ колнко ти тр^ба уважаватн славне производе нћговога шалт.ивога аичоа. Ево ти , одђ рћчи до рћчи, п!то су ми «дни рекли, кое и теби за твои правацЂ саобштавамЂ; и

•) Г. С т а н к о В р а з т>, роломч. изљ Штавра , дакле праВкШ И Л В р В, у ОВОМТ. Навнпв - 16МТ. Д&Ју „Сп81е I Тагаћига" на стр. 101 — 102. овако се взражава о тон стварн: ч1та кос1 пав {Јо .чросје, 81° уг1о ујси на геб! ток1гапе а пајрасе па 1игвке , кагисч <1а оне §Т(1е кгавап пак јег1к. I ја га(!о рг12пајет, Ла 1)1 \г1о <1оћго ћЦо , 1е ћи<1е јеггк па& ргок! ос! 1|ћ геб!ћ као <х1 ^уаке (1ги^е рптек! то81гапе; 1 вуа§-(1е си иа»1оја11, (1а Ј1т зе р|ки('ч пекако ик1ошт. ј\и га уеИки пеуо1ји уо Н ш оре1 те1пиН 1и<Јји а паго(Зи рогпа1п геб, пе^о ТсоуаII поуи .какуп Ш §тПи тб81о пје о(1 <1га§1ћ ккоуани, која 8е пев1аге пј 8 (1нћот ш вИсетјег!ка паке§ - . Е уо &1а ја о 1ој к1уаг1 чтПт. РоЈа^ ратеН тоје пе^гДе 1о11ко јегЈк паб 1по81гапе геС!, коПко §а §тД1 1 иргауо ићгја шоз1гаш паСт мКа^амја геС|ћ, те1јис1 и к1о§р паб геС| ро гакоп!ћ 1поа1гап |ћ пе вато ргоЦуп^ћ гакопи I дићи, коЈ1т тш&П 1 .чћоН рго^и I перокуагеп па& Соуек, пе^о Н дарасе ргоНупШ 1в1от гакопи гДгауа Ш181јепја и оћсе. Шс 1аћог, ћос орив. 1Ј в1о§-и (§Н1и) ћи(Нто рип<51е 81го^1 а пе и ^оћћ геСШ. Ти 81 гш игт1то па ит опи ро81о\чси: Оо1о сђ нћима лакоебмло: али нћки ватренш страш? но су ме изпсовали и осрамотилили, и да нисамћ се јоштђ што скорје одђ нви уклон!о, бмли 6б1 ме може бмти и изћушкали. Пмта удругомт« писму за театерЂ: можешЂ му дати казати , да то већЂ овде сматра се као свршенЂ посао. Прво ће се, и то скорммљ, како чуемЂ, представллти н !.ка , незнамЂ одакле изконана „Тнква Покондирена." Сђ томђ мнслимо да ћемо домамити много свћта; овде, браико, има у изобил1К) тиквица, тикава, тиквелн, тикветина, едномЂ рћчи сваке врсте тиквенога рода, па многи радо имаш тнкве, промнсли како ће такови врвити у театерЂ, кадЂ чуго, да се представлн една „Покондирена Тиква"! То е тиква рег ессе11еп11аш! Сђ театромЂ, ако Богђ да, родитће се међу нама и способнв! театралнн списатели; и ако шштђ таковн у изобил1И) немамо, опетЂ можемо подичити се сђ нћкима, кои су прекрасиа театрална дћла сачииилн. Л брате сасвима се лготимђ , кадт. чуемљ ове иаше младе тобоаее списателћ, гдћ све еднако разглашуи) и по нашимЂ и по иностранимЂ новннама, да Срби немаш никаквм изворнн театралнн сачинћијл , кон бн могла позораостт, иностраиаца кђ себи привући. Али и овои дћчурлЈи едномЂ ће се грло засушити, н тада ће туђи мудраци увидити свого превару, и пршнутће читати ваше народне драме, комед^е и трагед1е, па ће ш, ако Богђ да , и у свои езнкЂ преводити , и извући тако изт. таме нћка србска намЂ имена, кои ће међу ШекспиромЂ, КалдерономЂ, КорнелћмЂ, АлфћромЂ, и осталима прилично мћсто заузети. НемамЂ кадЂ да.гћ ти за-сада писати. Сђ Богомђ: нсиви ми здраво и весело , а особито препоручуемљ ти: „нелготи ми се за ништа ва свћту; ерЂ то иеће тн помоћи." Здравствуи предрагш мои. Б. Г. I. Ч.

ХИМНА БОГУТворче! Тебн се кланлад сунца н зв&зде небесве, Теби слннбп ! трептн м&сецт., и зеплн работа; Свако днхан1в, лгоди н зв-ђрови, птице н гади, Мранн н пузећн црви у праху нме Тн славе, Преузносе хвадећи, Теби се радуго, живе у Тебн ; Наиманђ тра вице исто ко сн4пила дивве вселГвне Уиноме сказуго , говоре сав&сти, чуству св^доче, Мудро н смртиоие непостнзаемо да сн.Божество 1 Свете одкрнваго Т' кнћнге н пророци, истино »1> в&чном!. Ков с' задунуо; чуда то виствуго духа н слова Твогт., кога сиртш.ша послатн нзволн на нзбавл1н!ј. Услћиин ме, Господн, Тебе ће душа н срце Мов призивати, жертву хваленш Тебн прнноснт'; Непрезри ме гр-ћшннка иилостн , Господн, удостонт' Твов; Тћ1 поканн-ћ у груди разуметк адинин желншг: Раба да в&рнога адске нзљ пропасти нзбавнт' иожешт.. Ти Богљ, Тебн тект. вдивомт. обштеш. спасенш пристоиишлп" К. П.

о ићца, 8ато (1ић (1аје 21 уо 1."

I

Учредникљ М илошђ Поповићљ. Издано н печатано у Правите лственои Кнкнгопе чаттп у Београду.