Подунавка Београд

206

Не 6б1 л' еветцу желго нспун!о. Славу славн Книже Александре, Славу сиави за три годнн' дана У дичноме граду Бтграду, Несећа се свое посгоибине, Постоибнне, старе задужбнне, Задужбине, своега бабаика, Уздигнуте у Тополи граду. КадЋ четврта слава настанула, Паде на умт. Александру Кннзу Да му валн постоибннн поћн, Постоибини м-ћету рођеноме, Крстно нме онде прославнти. Онт» се диже на ноге лагане , Па ус-ћде дору одт> мендана, Оде право ка Тополи граду. Славу слави Александре Кнаже , У Тополи постонбини старои. Долазе му Србски поглаварн , Све по изборт. старешнне днчне, И Господа стар!н и млада , Калуђери и редомт. поповн, И за НБИма одбрани кметови , С4ди старци а стари воииици, Све воиници Петровнћа ђорћа. Ал' ето ти на конго гонака, А гонака Симе Глигорова И зђ дичнога Маслошева стара , Онљ се кланн Свћтломт. Господару, Онт» се кланн и лгоби му скута, И честнта крстно име евето , Па му ноеи трн бурета вина, Па му дав све погаче бћле, ТрнестЂ н трн редомт. набронна. ПБ1та н-ћга Кннже Александре: ,,На што Снмо! на што Србе драпи , На што ће ми погаче толиве? У мене е доста ђакон!е, ђакон*1е и црвена впна, Имамт. чнме госте дочекати И славити крстно име мов." Ал' бесћди добарт, гонакђ Сима : „Господару мое лрко сунце!

Кадт, владаше твои мнлми бабаиво , Свакс самБ му славе долазго, И на елаву погачу ноого, ТрнестБ и три садт. нма година , Одћ кадт. нисамБ славе увидго, Нн-ги бћле погаче дон^о, Па сада тн оћу да накнаднм!. За све славс што самБ изштет^о, Да небудемт. за прошаего дужанБ." То е мило Гоеподару 6 б1ло, Па гнт> лћио благодарн Сими На н1;говомт. дару некреноме, Иа бесћдн н епомену старомт.. # Кад -б ее гостн лћпо еаиупише, Днгоше се, одоше у цркву, Н падоше Богу на молнтву, И крстноме свегцу Климент1го. Кадт. се тако Богу помолнше И одђ Бога даре изпроснше , Тад' ећдоше за софру обнлну И стадоше мрко пити вино , И здравнце редомт. нап!нти. Ирву п11о у славу Светоме , Другу ше Александре Кнлже Другу п!б гостнма за здравлћ , Ал' гостима у име народа. Трећу шм гостн саиуплћнн, Трећу гто СвЉтломт. домаћину, За нћгово паноенто здравлћ, А п ћваго сћдокоси старци, Стари сгарцн бабинн воиницн: „У 416 се здравлћ вино те, Све му здраво н весело 6 бмо." Дупа звона славу узвБпиава, А груванћ великн пранпн На далеко славу разносув. Милбт Боже пожнви нам 'б Книза, СвћтлогБ Кназа нашегт. Алскеандра, Наслћдннка Петровића ђорђа, Свои Србјн крнла и окрилћ. Амин-б Боже одт. сад -б и до вћка. ■Прва жела нспуни се светцу, 1оштб и друге нспуни му Боа;е !

-«>«>«> 1)с0<1<« <»<»<» —

о

0 СИРОТИНБИ.

ЈКалостно е и преа^алостно стан!. овогђ свћта сиротина. Човект. сироиа, ако ће и наипаметнхе говорити, ил' ће какву му ^Јдраго мудроств и науку притннсавати, редко ће га когодб н слушати, а камоли бесћду нћгову одоб-

равати. Богатирг. напротипг., бмо онћ наГшећш невћага, пакт. све наопаио говор10, сви, кои га слушато, све оно, што ћаска, не само рћчма но и гиавомљ одобравато, што сиротинн одобрава, лако 10и се прашта, моаге 6 бјти сирома н потребитљ човекЂ чини таково што , или изђ незнана, или прибмтка ради, будући е тако обвезан-ђ, да му мора похлћбствовати, ако и ви-