Подунавка Београд

Опу срећу нама дати, Код овде само цвати, Разкрчитће кђ слави путљ; Да намЂ унукт. туд' одшета Там' гди с' сли славе мета, И превесо пусти гласв: „ВашимЋ дћлма свћтт. се диви , Зато ваша паметв живи, И живитће докт. в наст>!!! и —• НА НОВУ ГОДИНУ. Свиће зора, свиће мила, Носи нову годину, Стара намт. се већемт. слила У прошлости долину: Све однела намт. е зло Заборавлн у на дно. Изт. вћчностн сђ оне стране, Гдћ -и блаженства св1н> вирЋ, Новбхи годе доне с' ране, Што -и ситила негда„ТирЋ, Обли м' росомт. рода гаи, Да б' жаркости бмо краи. Да отвори умне очи, Да истине позна светт. •Гди в срећа, гди се точи, Какввш м' треба зато кретљ Да упозна нужностБ садг, За блаженства нгћи ладт>. И онт. бдномт. да упозиа Шта е раискш — гди в светљ, У комт. рабностБ топи с' грозна, Човечества трепти сплетЋ Гдн свак' зна то: своц 6 бии , Взаимно братсши сплетт. вити.

I 81.6*

СРБСТВУ НА НОВО ЛИТО. Одт. еднога Фрушкогорца. Већт. у пусту вћчностћ оде, Ал' оставн свое плоде , Драга браћо! старБШ годт.; И мил1б сунце веће, Носећ' мудром' дане среће Освћтлнва неба сводт.. Што се прошлог' доба твори Свом' потомству Кл!о збори, Нит' то кр!е густБ1н мравт.: Родолгоба слава с' блиста, Исто као сунца чиста У пролеће топлб 1 н зракт.. Издаицу драгог' рода , Кои ахт.! оће таи да прода , Савт. прок.шнћ позднбш вћкт.; Па имена тако гадна, Већт. кадт. мине туга ндна, ОпетЂ ори с' свуда ект.. И за гробомт. свакогт. тога , Изданца кои е свога, Нав-ћкт. прати стбјдт. и срамт.: Родт. преми .1Б1и коп бране, Име, 63Б1КТ., в-ћру хране, Тимт. се диже славе храмт.! Кам' таи дакле, кои неб' вол'о Ухватит'се у то коло, Ком' 6 свстб1и идолт. рОДЂ? Кадт> тект. тако слава цвћта, Так* наста срећа од-свуд' срћта, ТрудЂ намт. дае богатт. плодт.. • Аио, амо браћо мила! СединЉна тект. ће сила —■ Слабачакт. в самцитт. прутт. —