Подунавка Београд

■џ О г1јди му сант. варлвивми (Та доста е спав'о онђ) Увени му цветЋ мамлБиввш, Што за духа н1е тронљ, Нек' затрепти едномЋ грб%, Да већ 'б Срба позна Србг. О подижи тои светпнви У жаркои му груди стоп, —• У песчанои да пустииви Може познат' брата свогт.. У едннства аиде стант,, Да живота сване дант.! ерт, вмсине гди су неба Човечества дух-ћ ће кудт. Взаимна — о! моћн — нужно треба , Да с' разгони знме студв Те зефири да б' мили ВЉтрила разширили. И безт. Шпарте зарт. Атина Велика е бв1ла кадт>? .. Пасти мора л' Картагина Што -и Сцнп10 хт-ћо младт.? ЈОнакЋ небв! л' сплетт. свјо Да му -и Ханонљ небио? .... У светине дакле коло Годнно насЂ уведи! (Гди туђннства око холо Сузи — чело му бледи;) т Та за тилб 1 и ћемо чает. Видитн се на Парнас'! А. Десимировићљ.

САНЂ О НОВОИ ГОДИНИ. (Оосрблћно.) бданавстни част> е избјо. Мое уморне трепавице склопе се, и одма самв бмо у поиго санова. — Густа магда обколаваше ме , осћтимг. себе уздигнута , и отресавши се праха, крета се радостно у новомђ елементу. Сада ми поглеДЂ сусретне едно раисно лице , кое озбмлвнммђ окомђ прозираше крозљ магловиту копрену. И више и више разв^ише се ова, докђ наипосле еданЂ узхитителанЂ погледЋ неуказа се моим<1 опид61мћ очима.

На брегу се гордо подиже градЂ, кои далеко землвомЂ влађаше. Неизмћрно предљ нбиме пружаше се ова. горама начичкана, кое миловидно просћцаго рТјке и потоци , а сву землк) обтицаваго дв). сестримске воде, изђ далека св!,та извируће, а подх, истбшђ градомт. састагоће се. Шарени стћжићи мидо се лепршаху у сунчанима зрацима на силнима бродовима, што таласе ти рћка пробЈнго и свое катарке у зракв упиру. — Са сћвера на гогђ, сђ истока на западЂ прушаху се путанК, што саставлаго краеве те бдагословлћне зе«дћ. УзбуђенЋ животђ . трудно придћжан1<= вдадаше у народу. Ту увћнчаваху Музе н1 ,пна Аподона , кои е душевнвш оганћ подстакнуо на домаћемЂ огнБишту. МаисторЂ и трговацЂ на еднои страни развЈнху наиболго марлг.нвостБ и спћшише умножиги нове гране художества; на другои опетЂ дизаху се придвори, у коима смнови наука истину изпБЈтуго. Весела ићвка и посденБш разговорЂ нросћцаху благји воздухЂ. А мило смћшећи се погдедаше са круништа гордога града на помнбивбш посао кнлзђ , коега ведичествено дћло бмо е оваи срећнвш народЂ. Онда приступи кђ мени оно вб1соко лице, и ухвативши ме за руку, проговори ми сђ бдагосћу: „Иди и кажи, да си видт будућноств мога народа , н самв Срб^а! Реци свшовима, изии^авшима изђ утробе мое , да н)'е дадеко оно време , кадЂ ће се оваи образЂ обистинити. — Мирно иека се саедине у наидћпшои свези, па да слогомђ и дгобави онча отечество." С ђ овима рћчма изчезне, и магда се разиће. м. п. н.

РАЗЛИКА међу ДВА БРАТА. (С ђ грчкогт..)

бдно готро у години 1808. стааше у еднои великолћпнон соби крадћвскогЂ двора мужЂ, носећи зедено украшен1е и чизме до кодћна. Гдава нћгова представлаше строи старогв каменорезанн. Иосле великогЂ Александра ни еданЂ умЂ ше обузео тако исполинска намћрена. О дђ прилике сто деведесетЂ мил!она лгодШ покораваху се заповћсти мћговои. Мужљ е оваи бмо НаполеонЂ.