Подунавка Београд

Чинило се да очекуе нКногђ , ербо често обраћаше очи кљ вратима. Ова се за кратко време отворе, а унутра ступи човект. вишегЂ узраста, црноманнст1егг> изгледа, но у осталомљ наликЂ Наполеону, Лук1анЂ, братљ нЈјговћ. Ова два мун»а, кои збогв несоглас1а т.1'0вм идеа , 10шт& одђ времена битке кодг. Аустерлица нису се састали, бацу еданЂ на ,цругогђ стрћлагоће погледе. ЛукЈанЂ ступивши напредЂ нћколико корачаи, стане. НаполеонЂ прпблилги се нКму и пружи му руку. „Брате," повиче ЛукЈлнв," радуемЂ се што те опетЂ видимђ." — Оставите насЂ саме," рекпе НаполеонЂ Дироку, Евген1К) в Мирату ; и одша се удале ова три , еданЂ военачалникЂ, друг1и кндлђ а трећш кралБ. —• Поруч10 самБ ти , Лук1ннепродужи НаполеонЂ. „И а похитавши послушао самЂ те као прворођеногЂ." •—• Какво намКренћ имашЂ Лук1нне?" ,.Да проводимЂ приватанЂ миранЂ јкивотђ. — Стигао самБ на врхЂ силе; освош самБ Европу; побћдителБ самБ иао АлександерЂ, снаЈканЂ као АвгустЂ, велик >и као КарлЂ — ; хоћу и могу ..." Узевши геограФическу карту на столу лежећу, разв1е к> и ре!;не: „Ето, брате , све европеиске државе. Избери кош хоћешЂ одђ овм , даемЂ ти мого царску р].чЂ, чимђ покажешЂ прстомЂ, таки ћешЂ го имати." Сви знаду, да се ЛушанЂ и пре тога и тада одрицао кралћвске круне. 6 в т и м 1 « А в р а м о в н ћ Ђ.

С И т Н И Ц Е. НадеаЈда у Бога, и тихо сношен1е зла, разгонава мрачну тугу изђ наше душе. Богђ самЂ у срце човеч1е види, а човекЂ не, ерЂ оно прозора нема ; надЂ 61 .1 се нћки лгоди овогђ при суденн) свомђ о другима 0110менули, то небм о добромЂ човеку рђаво мшслили. Лгоди свомђ тћлу нерадо одказуго препитанЈе, ал' да дуз^Ђ наране, има 1и доста, кои се ни мало зато нестараго. Сђ лгодма, кои свои разумЂ неће да употребе, ништа н!е вредно почлнати. * " •• | I МударЂ, а притомЂ злобанЂ човекЂ, и мударч. , а притомЂ правичанЂ човекЂ, тако су раз.шчни, г;ао потаннЂ убица и честаиЂ борацБ. БезЂ нужде нетреба посао до последнћгЂ часа одлагати ; — но одочновенје а опоравлћн1., мораго силе наше по савршеномЂ послу крћпити. Ово се наиболћ уаЈива сматранћмЂ на красну природу . ил' у кругу свое породице, ил' са в 1>рн б1мђ нр1ател1 .мЂ. На овои краснон землБи, ков онбшђ створеннма, што закоиима природе свагда вћрна ј остаго, правми раи мора бмти, мало лгодш јкиве , кои су сасвимЂ срећни. — УзрокЂ е таи у самимЂ лгодма, у нбшвимђ разнћженимЂ, одђ страстш непрестано узнемиренимЂ срцама. Радости су блистагоћа ггћна, а животђ е? : — брЗЂ санЂ. Буди умћренЂ у радости. Природа е свезала задоволБство за самЂ недостатакЂ , и мм промашимо радостБ, кадЂ хоћемо свагда да смо радостни. Красна женска нћдра, она су прибћжшпте свака добра и красоте. Ружице лгобави процвћтаго у лћто; ал' ружице супружества прежнве зиму. Као -годЂ што мириснми кринБ нзђ непр|атно мирисавогЂ стабла , и као што ружица на трнго расту; као п1то црна кокошђ бело ае снесе, а изђ белогЂ аета црносе пиле излеже; подобно бмва сђ дћцомЂ добрм и рђавм роднтелл , често се догађа , да одђ рђавв1 родитела дћца добра буду, и обратно одђ добрм родитеI ла дћца рђава. Тко свима лгодма у здравлћ п1е, често се ј догађа, да свое здравлТ. пош'е. Иснуство премда е мати мудрости, ал' е штета, што обично она свое плодове доцне ј доноси.