Подунавка Београд

4

ДобродћтеиБ се у сиромаштво мора замотати, као путникЂ, кога вКтарЂ и непогода принуђазаго, да се у свого иабаницу умота. Истнна уподоблава се красному пролетнКму сунцу, и!ое пуполвве хиладама разв1л, ал' и мнонсину мучећи 1И насћкома излеаЈе. Никои човек'1. неможе одт. свое савћсти побкћи; она е и законт. и тужителв , св Ђ докђ и судји. Тко хоће по разсуђенго свћта свон предпр1нт1а да устрои, таи решето водомђ пуни. То е добро . што нГ.ки лгоди за дуго спаваго, треба се радовати , што ништа рђате нераде. Будале често више шкоде, него злодћи. •— Рђа†човекЂ моа ;е 6б1ти разуманљ, и само онда оклеветава, кадЂ се нада, да ће тимђ свое намћренћ постићи ; напроти†пакђ будала непрестано брблн, онђ е подобанЂ згоди, коа тестерише , коа кадЂ се нав!е да ради , све, што 108 се годђ подмете, изкомада и измрви. Зато се рђавому човеку сђ пута укланнн, а одђ будале се треба сакрити. УмЕреноств у живлћнго , то е наибола лћкар1и. О симђ добродКтелви , друго нншта нема, што непрестае на онои страни нашегЂ гроба; само е добродћтелв вћчна, а остало е све плћнЂ трулежи. И добарЂ човекЂ нТаои -путЂ неможе тако да ради, као што 6б1 требало, безЂ да онђ зато престати мора добршмЂ човекомЂ 6б1ти. Д. АвраиовићЂ.

НБ1ТАНЛ И ОДГОВОРИ. Шта е философ1 а? — Ж ивотђ душе, Фенћрв жени -а, наука срца, блудЂ разума. Ш т а е п р а в д а?

— Наивећма улагивагоћа се маска на редуту страстш. Шта ечестолгоб1б? — ћи н апрезанн, сестра надутости,и мати свирТ.п1н. Ш та е лгобавБ? — Тарантула срца, скоршл душе. Шта е мрзоств? ■— ПаукЂ страстш. Ш т а е р а т ђ? — Куга човеческога рода , срамЂ човечества. Ш т а е и с т о р 1 а? — СшшенЂ прошлости, ммсао саданБОсти. суДЂ будућности. Шта е економ1н? —• Лицемћрство тврдица. Шта е лгоборевнБивацЂ? — Наимучн1и одђ св1ГО мученика, наиопасн1и одђ св1го луда. Шта е будала? •— Кандило безљ олаа, нљива безЂ плода, небо безЂ звћзда, одђ удара потрешенми, тћлу неполезнми удђ. Шта е признателство? Ф иниксђ чуствована. Ш т а е ж и в о т ђ? — Дуж1И или краћш, лакш|и или теж1и путљ, кои изђ ништа води у в К чностб. Зоилг.

НАРОДНА СРБСКА ЗАГОНЕТКА. (Саобштш Тодорт. Влаић -б.) ЦарЂ нћкЈи, свому — кога е ако лгоб>о чрезЂ тврдогЂ повћренн и постоанства у свему —■ служителго, заслужившему смртв, рекне: „Ако ми ову слћдугоћу загонетку рћшимЋ дћломљ, ослобођенЂћешЂ бити одђ смрти! — Да мени, мо10и царици, моме свту и теби на столу ову печену кокошку тако праведно садЂ подћлишЂ, да свакомЂ достоина частв припадне." Служителв е одма исто и рћшјо д 1 јломђ ; но како се то могло рћшити дћломЂ?

УчредникЂ М илошћ ПоповићЋ. Вздано и печатаио у Пра влствевон Кнвигопечатнки у Београду.