Подунавка Београд

11

одушевиавали се лгобавЈк) кђ отечеству своме; кои су у крииу драгоцћне слободе , ироизвели велике мушеве за образацЂ кг> подражаванго сване добродКтелви и искуства. Они пакљ, кои су вмше случашмг. и срећомљ , неголи памећу и трудомг, до неке величине и славе дошли, па неумели се или ие'тели благопотребнммв заведешнма и установлен1нма у овомђ станго утврдити, него предали ленвости и раскошству, да су наскоро, неучинивши ништа за напредак-в и олакшанћ човечества, безљ свакогљ сажаленн нали и безч> свакогЂ готово трага и спомена изгубили се. О како се лсно ји едант. и другји примерљ и случаи видити могке у исторц! старш Грка и Перс1нна? ! Но да се прођемо испмтитиваги друге народе, већт» да узмемо на око насљ Србе, и да видимо, на комђ смо путу у смотрешго напредованн човечества бнли негда и на комђ смо садЂ? Истина да су Срби, населивши се, на позмвђ источногђ цара Иракл1н у старомЂ Илирику, примили христ1ннску веру на триста година пре СтеФана Неманћ ; но види се да су у обштинскомЂ или државномЂ животу бмли врло малолћтни, кадЂ су у двапутЂ према онако разслаблћнвшЂ Цариграђанима изгубили свого незавмсимоств и самосталноств. ДухЂ лгобави Евангелске ние шшђ онда могао ублажити сурова срдца племића и властника Србски, кои су или наговоромЂ свои страстш или смутлвиве политике странске , показивали паметв и снагу свого у непокорности и освети , и кои су, обузети властолгоб1емЂ , устанли на свое законне владаоце , или се одђ нби одметали и цепали на обшту и свого штету и пропаств, а на радоств и користв нбиовн зломнсленн подбадачз. Но другчш е сасвимЂ и болвш правацЂ узело Србство одђ времена СтеФана Неманћ, испрва Всликогђ Жупана, затнмЂ кралн РаскогЂ, кои е покоривши прво свого стар1ГО браћ^ , нћга угнћтити хот ћвшу, отео Србске землћ изђ Грчки руку. Подђ овб1мђ 6 владћтелћмЂ положенЂ основђ внше стотнна година непрекидно траавшемЂ кралћвству и царству СрбскомЂ; подђ овнмђ е владћтелћчЂ засенна нвива, кон се ДосадЂ затрти немогаше — Србске народности. Свему е томе ночетакЂ учинћнЂ подђ НеианБомЂ, не толико побМ °носннмЂ оруж1емЂ

нћговнмЂ, колико нћговомЂ побожносћу, а нарочито себе - прегоренћмЂ , родолгоб1емЂ и мудросћу свша нћговогЂ, данасЂ празнуемогЂ патрона школскогђ , Светитела Савве. Нигда неиспнтаннмЂ, но свагда спасителг.нб 1 мђ мановешемЂ Бож 1 имђ , премда е онђ као дете презрео негу родителвску, оставГо родЂ и отечество и отишао у Свету Гору, где е монашескш чинђ пришо и у лгобави кђ Богу дане живота провод!о; но лгобавв ова чиста и беззазлена ние остала безплодна, него се у зрел^е године нћгове разчленила и развила у лгобавв пђ ближнћму и наиближемЂ му Србству, или у лгобавв кђ роду и отечеству. Као што се негда БогоизбранБш Моисеи пасући по доловима и брежулБцима Синаис пимЂОвце, наслонћнЂ на штапЂ, непрестано старао. какоће да избави родЂ свои изђ мучителвски руку; тако е и нашЂ смернми монахЂ Савва, у усамлћнои кел1и и у тихимђ садовима свете обителБи сђ бронницама у руцн све еднако мб 1 слјо , како 6 бј поболБшао станћ свога рода и отечества, за кое е. често разбирао и одђ побожнн путника вћрна извћстјв о свему добјао. Испнтугоћи судбине свои предака и сравнввагоћи бурћ и пропас-и нвиове сђ двиЈкен1нма и смутнима у отечеству за нћгова времева, добро е проникао и изслћдш, да су осимђ страноземски интересса, извори свему овомђ нду , суровостБ и глупостБ и чада нвиова , завистб , неслога , лакомство , себичноств , тврдоглавство и млога друга зла , у кол е нћго†родЂ огрезао —-, па е непрестано препоручивао своме владагоћемЂ родителго, да се потруди ова зла искореннвати , подизанћмЂ црквш и оживлнванћмЂ вћре христјннске у добримЂ дћлима: кое оваи иие пропуштао чинити, колико му е годб у власти бнло; но невидећи плоде труда свога , оставјо е наконацЂ престолЂ после тридесетогодишнћ тегобне владе, и тражећи покон души сво10и, отишао е у Свету Гору, где постригавши се подђ именемЂ Симеона остало е кратко време живота у побожннмЂ дћлима кодђ свогђ лгобезногЂ снна провео и заклгоч10, Докђ се Савва са устроешем -б одђ блаженопочившегЂ отца нћгова основаногЂ маиастира Хилендара занимао , прибћгне му н адста пш братЂ ићго†Ст ^Фан^, кои е посл#' сгтШ

■јфф : У ' с/