Подунавка Београд

одт> свакогЂ посла задржавала , другима зарт. званична главна или споредна дћла нису доволбно времена за испуненћ дружтвенБ1 дужноСТ1И допуштала , друге су опетљ далћ отстолн1б обмталишта и вечернБш част. држанн засћданја одђ посћштавана овб ! често уздржавала, а страннБЈМЂ корреспондентима надлежнми е сагозЂ са ДружтвомЂ одг. стране нБЈове власти закраћенљ. У овнма дакле обстоателствама мало оно число членова дружтвенш, кои су се кадкадг. скупити могли, морало се единствено ограничити на могућно рћшенје другога задатка поменутога главногЋ засћдашл , т. е. на разсматранћ Устава и УстрОенЈн овога Дружтва, и саветованћ|о некима малима изменама, имагоћима се учинити у овмма дружтвенмм' законима. П лодђ овм саветованн естг. проектљ, како бм се нека опредћлени у досадашнћмЂ У ставу и Устроешго изменити могла, кои ће се проектЂ сада овоме засћданјго на благоразсмотренћпредложити. У осталомЂ за време одђ прошлогЂ до саданћгЂ глзвногђ засћдаша у дћловодномЂ и економ1искомЂ призренго слћдугоће заслужуе овде споменуто 6 б1ти. Нћгова СветлостБ, ГосподарЂ и Кнлзђ нашЂ извол10 е подђ 28. Авг. т. г. В. Л? 1382. изборЂ Секретара дружтвеногЂ потврдити. Г. Столоначалникт. у Попечителвству ФинанС1е Димитрје ^ТомићЂ , и Г. ПроФессорЂ у Посленичко - трговачкомЂ училишту Корнел!« ПоповићЂ положили су обећанми процентЂ одђ плате свое, првБШ у 90 гроша чарпписки, а другш у 6 талира. РавнБШЂ начиномЂ положили су редовни членови овога Дружгва Г. КонстантинЂ НинолаевићЂ и Г. ДрЂ МнлованЂ СпасићЂ , у име таксе за издате јимђ одђ дружтва дипломе, по 1 # цесарск1и. Г. ЈустинЂ МихаиловићЂ , жнтелв и трговацЂ Вуковарск1и, усрдствовао е поклонити овоме дружтву 7 комада старБ! новаца, одђ кои е 1 сребрнЂ римскШ Одђ цара Антонина , 1 сребрнЂ млетачкји одђ Дужда 1оана Теуполо, а други 5 бакарнБ! есу римски одђ разнБ1 царева. На пОследакЋ у овомђ времену изишло е изђ печатнћ нравоучително дћлце подђ именомђ „РаЗгопорЂ за образованћ срца и душе", кое е редовнБЖ членЂ Дружтва Г. АрхимандритЂ

Гаврило ПоповићЂ сачишо, а ово Дружтво | по заклгоченјго прошастогЂ главногЂ засћдашл ! о своме трошку печатати дало.

с л о в о н А СВЕТОГД С Д В В У. (Ковацт.)

И овбшђ великимЂ подвизима просветителл нашегЂ можемо приписати, што е вмше стотина година транла непрекидна самосталностБ , сила и слава СсрбскогЂ кралћвства и царства; што су владћтелБи наши по већои части бмли побожни и подигли на славу Бож^го толике задужбине, кое су вћрше одђ Египетски пирамида одржале народно име и езмкЂ, народну вћру и обмчае. Савва е дакле првми Србе изђ таме у светлостЂ извео, нби на христанскш и грађанскји животђ наставш, Србску кнБижевностБ започео, светммЂ и подражешн достоинб1мђ животомђ своимђ саборЂ светителн Србски умнож10. Нћговђ споменЂ и данЂ данашнБш по целомЂ Србству благотворно дћиствуе и дћиствова'ће докђ е рода СрбскогЂ, дћиствова ће вавекЂ . — И тако е Савва опредћлешго христннства, а сотимђ и опредћлешго Србства и човечества према обстоателБствама и духу оногђ времена подпуно удовлетворш. РукосадЂ е СаввиНЂ до Косовскн пропасти све већма успћвао. Но одђ овогђ доба з 6 огђ неразумне политике Цариграђана, кои су да сломе Србину, нБима опасну силу, длводили варваре изђ Аз!е , и невидили у томћ доци 1 го и свого пропастБ — разсадЂ е СаввипЂ претршо неисказане бурћ , ал' у свомћ корену 6 б 1 В 1 ии одћ затира слободанЂ, сач>вао се одђ коначне пропасти , и иа поносђ Србства опетЂ е поникао и обновт се. 6рЋ Србсш'и народЂ , ако е и изгуб|'о свого самосталностБ и слободу, грело се огнћмЂ побожности кодђ славнн остатака и споменика свои благочестивБ1 царева, и оваи светБШ оганБ чувао е и подранБивао у нћму споменЂ и чувство негдашнћ слободе и славе. И кадЂ се врагЋ имеиа СрбскогЂ толиио раздраж!о, да му и ово едино сокровиште, светми завћтЂ отаца уграби и уништожи, прибћгавао е СрбинЂ у безбћдшв краеве света , да сачува