Подунавка Београд

народпоств и бмће свое — и наипос.че е у средини опустошеногт. и попалћногљ отечества свогђ , добхо у безподобномЂ ђорђу Петровићу вожда, кои е равно велккомученииу и побћдоно сцу ђорђу, смртоносну аждаго умртвјо и Ср61к) маику сб нћннмЂ животворећимЂ крстомЂ одђ коначле пропасти снасао. Оваи нигда незаборавлћнми избавитеив рода СрбскогЂ, добро знагоћи, да се ослобођено отечество безљ искуснвј лмдји неће моћи управлнти и обдржавати, подигао е одма после првогђ обштегЂ примирјн, осимљ други по кароду, и е^ну тако названу велику школу у Београду, кого е ради воспиташл потребнм за сваку правителвствену струку членова , снабдћо сђ вештнмЂ и наученћтмЂ са стране Србима, кои су богоданомЂ просвештешл маномЂ а:еднећу за наукама младежв Србску питали. В51, изђ првогЂ оногђ мудрости посвећеногЂ храма изишавШи, и садЂ на јошђ неискрченомЂ полго отечества дћлагоћи мужеви, кои на користл и поносђ рода живите и дћиствуете! подкрепите мош слабу беседу и исповедите, колико е ползе отечеству принело оно за мало време траавше учебно заведеше, и каква бм благодћтелг.на слћдства до садЂ имало, да ние збогЂ обштегЂ оногђ, малолћтству Србала приписуемогђ паденја, пропасти морало?! ПослћдовавшегЂ, на првомЂ ослобођенн) основаногЂ олакшанн политическогЂ станн у Срб!и , врло се касно на немалу штету отечества почело ммслити и радити о установлешн) и подизанн) воспитателнм заведен1н , тако , да е наша Гимназ1л на две године, Богослов1н на шестЂ година, а ЛицеумЂ на деветЂ година п осле добивеногЂ незавмсимогЂ виутрен 1.гђ правлеши, едва започео дћиствовати. Но одђ како се трудомЂ и пожертвован1емЂ свакомЂ Србину доволвно познатм муигева и родолн»баца, ово внутренћ правлеше благотворннмЂ уставомЂ расположило и уврдило и у слћдетву ове за Србску исторјк) главне епохе струка просвештен1а и народногЂ изображенјл пр^дана особитомђ за ово одређеномЂ Попечителвству ; одђ тогђ премда краткогЂ времена , покраи свивд бурнн обстоателвства, знатанЂ се корак-в, капо у народнммЂ школама, тако и у болћмЂ устроен1Н), полунћнио и снабдћн ^н) вмше "поменутн заведенјл учин10. Одђ како е пакЂ сннђ ослободителл Срб1е, иашЂ пресветл1и Кнвзђ и ГосподарЂ Алексан-

дерЂ на кормилу правленхн, кои изђ признателБности кђ преблагомЂ промнслу неба , своиски настонва обновити порушене славнн предака задужбине — будући, да се подђ нћговомЂ честитомђ владомЂ фондђ школскји, настонванћмЂ нђимђ управлншће депутафе, штедрнмЂ прилаганћмЂ просветолгобивн Србалл, а нарочито ! годишнђимђ , знатнћЈМЂ и обшту волнј кђ прилаганго ободравагоћимЂ дародаванћмЂ Нћгове Светлости, тако умножго, да ће до мало година, сходно опредћлешго своме моћи дћистВовати; — будући да се по внсочаишемЂ рћшешго, осимђ трговачки и неделвнн школа, постанов!о прошле 10ШЂ године одборЂ , саставлћнЂ изђ повћрен1« кодђ ПравителЂС! ва заслуживши, искуснн мужева, кои ће у свима савћтователћнммђ дћлима , тичућима се цћли воспБ1тан!а и лвногђ наставленјн Попо.чителвству Просвештен !н, разложннмЂ мнћн1нма и израђенБШЂ представлешнма своима на руцн 6 б 1 Т и —; и будући да е ПравителБство не малу сумму новаца изђ народне кассе одредило за шилннћ Србски младића на разне науке у стране землћ: то ће се о богоблаженни Владико Петре! племенита желн твов: Да царствуе и да цвћта У СрбЈи правда света, Да се гоностб с' малолћтства Ка' у друга сва кралћвства УчешемЂ просвештава И воииству обучава •кол е и свиго правБ1 родолгобаца Јкелн, скоро испунити: постоећа учебна заведен1л у Србш умножи'ће се и у савршенство довести и многа друга , ков 1оп1Ђ недостаго, а за грађанскш су живогђ и правителБствену потребу нуждна, установи'ће се. врЂ познао е већЂ и уверјо се СрбинЂ, да ако е радЂ у отечеству своме, обезбеђепомЂ внутренБимЂ незавмсимммЂ правлеН16МЂ, сђ честјго суп1чествоват-и , и златну, толикимђ жертвама добивену слободу у миру и задоволћству уживати, да му е нуждно сђ изображ^нммЂ , нарочито обкружугоћимЂ га и СБ нђимђ послугоћимЂ народима у художеству и вћжеству и у свакои радиности што пре изедпачити се; ерЂ иначе изображеши , бн'ће одђ нћга у свакои струки претежши и наравно на | штету слаб1ега у свему напредн1и ; — познао е СрбинЂ и увер10 се, да су толике нћгове бћде и патнћ произишле изђ глуности и незнанл, изб суровостн и тврдоглавства, и да се ова зла