Подунавка Београд

ни бмли, — преида су ческо-словенски писали, нису хтЂли ово извћштен]ј примити, и између Словака гдКкои сђ овомђ иовомђ идеомЂ нису се зналн слодшти. — Међутимг. се истина та изпрва дћиствомЂ Словенски Н. Новина и Орла Татраискога у и.ивотђ примила ; докђ су се различна мнћнГл , и мбппл 1> ни будила, настало е неспокоино очекиванћ звћзде, коа бм непоредг ку тому мб1сл1и и у движенш елемента лшдма путЂ указала , да бм свакЈи видш , на кого се страну обратити има. — Така зв1>зда пут1> ука:зугоћа, а мрачне мб 1 Сли разгоннгоћа, указала иамђ јсе овм дана надЂ ДунавомЂ у Пожуну — и како ,се ^зове? „Нар 1. ч 1 е Словенско , илити потреба писанл у истомђ нарћч1ЈО, списана Лгодев. ШтуромЂ." — У спнсаи1го овомђ упутила се дуго заборавлКна Слав^е ћерка , словенска рћчв, у св 1. тђ , кђ сестрама, или болћ кђ ћерима своимђ славннскимЂ, да бм се тамо сђ нвима у свобмђ собствеиномЂ езмку поразговорила. — Списђ оваи о „ Н ар 1. ч 1 го СловенскомЂ," као што свакЈК види, кои се годђ са узаимносћу, и кнвижествомЂ нашимЂ забавлн, знаменито е упутств1е у а.ивоту и цовћстници кнЂижества славанскога. Онђ за насЂ Словаке чини новши вћкЂ иашега ашвота, а за ц],лу кнБижевну узаимностл славннску бмтће зв 1. здомђ на нТ.номћ небу , и ФарусомЂ на нћнои землЂИ. — О овомђ списанго л нећу обширно говорити , ербо оно ће и беЗЂ тога очи дгобнтелн сроднм кнвижества и узаимности на себе обрати. Знамо како е славно поздравлћг на бмла Колларова кнвижевиа узаимноств. Г. Штура пакЂ списаше о „Нар].ч1го Словенско ^ђ" е пророчества Колларовога удовлетворенћ (усавршенствован].) у правди, н истини поннтш, кнБинЈевлон узаимности међу гранама славанскима, Овде вамЋ на кратко представламЂ спнса1па овога садржаб. У уводу говори спнсателв о околностима, кое су се за време изговаранн словенскога нарћчш у СловенскоК догодиле , и како су се приправе учиннле. После увода представлн идеу . н систему цраве литерарне узанмностн грана славннски, а изђ идее те после изводи потребу езмка словенскога, Одма у попетку говори: „ Живот-ј , нашЋ мм чгекЂ у нарЈ.чГш нашемЂ собственомЋ представлнмо, и представнти можемо , ербо намЂ е оно наиб.шже, оно намЂ е рћчго наиразумнителн1е. оно има кђ срцу и души нашои приступЂ наилакнии , и у нЦму су и имсао ; м срце манш нанотворснш.

тога ради треба намЂ се учит« хому нашему нарћч1'ш,кадЂ животђ нашЋ починћмо подизати, и у нћму се духовно разв^нти."— И поздравлн словенску р ].чЋ сђ овима рћчма: „Ои здравствуи, здравствуи тм наша рћчг. словенска, тм красна Славе кћери,! равио праведна, али давно затаена предЂ свћтомЂ! Здравствуи намЂ стократно тм вћрна друго Словака!" — Сотимђ прелази на раздћлћне гране (Мс ©ЕЈеђегилд јп ©(атше) славанскога народа, и ту говори шта е управо раздћлћше грана , шта оно значи , како уобште, тако и у славннству, т. е да разд1.л1.н1е грана при свакомЋ томћ народу, гдћ се налази, има знаменито велике силе духовне, да се у нћму скриваго живости; и к7. тому за примћрЂ наводи народЂ грчкш, а потомђ како се говорн улхг гранатми народЂ славннск 1 и. После говори о Колларовои узаимиости обширно, разорава нћнЂ темелЋ, и н 1.ну систему, да бм народЂ славлиск!и с а м о ч е т и р и кнЂижества требало да има , као што е то лре 1ога постав^о КолларЂ, а именито литературу руску, ческу, полвску, и тако названу илирску. СадЂ пмта Г, ШтурЂ: да ли е то праведно , да се само четири кнвижества налазе? Да ли се та учена опредћлћин кнЋижества са самммЂ ншвотомђ слажу, и да ли н1е то само гола превара за насЂ саме? После: зарЂ то опредћлћнћ неводи управо тому одпору, што се докучити имао, и хотћо, именнто ко гранама особенммЂ, кђ охолости и т. д,? Г о л а б л у д н н, и п р е в а р а е т о, д а с е с ам о ч е т и р и к н ћ и ж е с т в а славлнска н ал а з е! При основашо овомђ гдћ е дакле заот стало кнБиже.ство србско , гдћ лужички Срба ; гдћ наше словенско? КадЋ е неправду мб1слш, и неправду основа системе о узаимности Колларовои доказао, представн) е потомђ идеу узаимности славлнске, изђ поннт1а духа, и истор1е народа славанскога. О тои новои систе^ мн овако говорн: „Уважавагоћи ово , срдачпо желитн морамо, да 6 бј се народЂ нашЂ сдавннскш тако разв1но, као што е разрастт; т. е, да бм се коренито разв1ао, ербо само ће тако бмтн животђ нћговЋ саморастанЋ . неугнћтенЂ. и на силу неизбаченЋ . иего прнзнанЂ као истинито дћиствителнми . и зато е наша наитоплш жела та, да 6 б 1 све славанске гране у собственима своима нарћчшма свои духовнБ1и животђ развјлле, тако гране у соЗстзепиима нарћч1ама писале, и у нг.има, шта су предЋ Б огомђ , свћтомћ , и славниствомЂ показале. Славннски грана, и нарћ 41« живб 1 е еданаестЂ, и то кт 10ЖНОИСТОЧНБ1МЂ Славшшча принадлецЈе: 1. 1>е