Подунавка Београд

ство повћрити ; ерт. знаи, да онаи, кои е зараЈкенљ духомЋ евирТзпога зелвова , онога , кои проткимЂ духомх. дишс, ггрезире и нетрпи, и самЂ незнашћи зашто ; а то е породЂ смиреногт. малоумјн. Ко е спрама лћпе будућности глу†и нечуствителанЂ, н1е лћпе будућности пи достоннђ. ТекЂ пакленвхи сатана може имати кишчеве одђ каменогЂ срдца нћговогЂ. ЧамежЂ му е матиј ладноћа кума, а пропастг, добмтакЂ. К. Н н к о .1 и ћ Ђ.

С И Т Н И Ц Е. Тко случаемЂ получену срећу и честв ужива , тога елави простЂ народЂ и приклонћнммђ коленомЂ лежи цела варопш предЂ нђимђ. Вћроломно и ЛСНБ1МЂ смелнћмЂ погледа она горе , кадЂ изчезне сииноств варлвивогЂ злата и лажне славе. Имаи слободно и благородно срце , пакЂ ће ти свако мћсто раи 6 б1ти , као што ти е златомђ украшена палата права тавница, кадв те твон внутреностЈЕ. плћникомЂ чини. Тко самг, со 6 омђ управлити зна, таи управлн простран!е царство, нежели кадЂ бм саставш Ио и ТиберЂ, Дону и Раину. Добродћтелв нетражи никаковм почитатела изванЂ себе; пакЂ ако нћно налич1е кђ другои каквои цћли употреблнвашЂ , сгшда га она при првои ирилици сђ твогђ лица. СпоменЂ доброучинћнм дћла причинлва толику радоств, да нћкш начинЂ неблагодарности лежи у томђ , кадЂ и неблагодарноме опростити не 6б1 хтели. Ученоств е добарЂ лћковиБШ прашакЂ; но у целои апотеки неима ни едиога , кои 6 бх доволвно снажаиЂ 6 б 10, да се безЂ свакогЂ квара потребителанЂ обдржи , кадЂ сосудЂ невалн , у коме се сохранава. 6втим1е АврамовићЂ.

А Н Е К Д 0 Т А. (Сн^мчког.) КадЂ е едномЂ нћкш кандидатЂ кралл Прускога за иешто мо.ио, запБ^та га оваи, кои е землнкђ? : ,Н сам1. БерлинацЂ," одговори онђ . ,,„Иди,"" рече владћтелв! — „„Берлинци нншта невреде."" — „Ваше Величество ће ми опростити ," продужи кандидатЂ : „има и добрБХ међу нвима; и н самЂ познаемЂ двоицу. " — „„Па кои су та двоица?"" запмта кралв. „ПрвБ1и е Ваше Величество," одговори кандидатЂ ; „а друг1и самх. н." — Кралв се насмће овому одговору. и нћгову молбу прими. ЛшбомирЂ М. АпостоловићЂ.

БАФОРИ И ФАВОРИТКА. СтеФанЂ Батори, кннзђ ерделвскш а доцн!е кралв полвск1и, едан-путЂ е своему сагознику, султану, тако важну услугу учин10 , да се оваи заклео, сваку му молбу изпунити, кого 6 бх одђ нћга траж1о. На ово кннзђ', кои е већЂ много слушао о изванреднои лћпоти Фаворитче, дође едан-путљ кђ султану и замоли га, да види госпу, кого су му хвалили као наилћпшу на свћту. УзалудЂ се противт СултанЂ ; кннзђ , приписивагоћи узрокЂ нћгова одрицанн лгоборевибивости, остао е при свому, премда е увиђао, каково неповолвно упечатлћнћ нћгово исканћј на султана чини. „Нека ти буде ," рече султаиЂ , и одведе Батора у харемЂ. Дћвоика чудесне дражести , као што жителв истока представлн себи свого садружницу у раго, одђ пророка му обећаномЂ, са удивлћн1емЂ дочека владћтелћ, иБатори назове султана, кои е редкјн адиђарЂ притлжавао, наисретн 1 имђ одђ свб! смртнБ1. Остави Фаворитку, КОДЂ кое султаиЂ заостане , не безЂ чуства зависти о срећн великога Турчина. Но на - скоро пушка, кон е у соби Фаворитке пукла, прекине нћгове мб1сли . 1оште се екЂ пушке сасвимЂ уталож10 н!е , изиђе султанЂ изђ собе и позове кннза. КурџумомЂ у лћпе груди смртно згођена , лежала е дражестна Гркинн бледа и умирући на ћилиму, а СултанЂ жалостиво проговори: „Н самв ти рекао, одустани одђ твое молбе. По законима мора Фаворитка султанова умрети, кадЂ го види око Хриспниина." ЗачлђенЂ стоно е Батори предЂ мртввшЂ тћломЂ , и до последићга часа своега живота себи е пребацивао , што е 6бш убица наилћпше жене, кого е игда вид!о.

-- Ј& - , - ----- . . УчрвДНИКЋ Мндошђ ПоповићЋ. Из дано н печатано у Правителственон КнБИГопечатн^и у Београд^.