Подунавка Београд

35

к0 н) иамЂ чини у разликованго прилагателнм падегка) на то опоминћшв, и лћпа ти буди хвала, ш то н1бси радЂ, да е могуће ни учемЂ да погрћшимЂ, На таково пмтанћ, мои сладкЈи Србине, требова ће ми позвати се на бистрогЂ Француза, Инглеза, Нћмца и на остале образоване народе, сђ понизномђ молбомЂ, да ми докажу: зашто они ОртограФЈе ш.ихове, еданпутЂ не прочисте? паштогодЂ ми ови на то одговоре, да тимђ истммђ и за ОртограФ1К> ове наше браће докажемЂ, да она сирћчв, како повмсити, тако ни понизити литературу кадра ше, као годђ ни кодђ помеиутм народа , до само лћпи избори валннм списатела и углађенћ езмка. Но кон е полза о томе некои господи и доказмвати, кон за истино држе , кадЂ Срблвима уобмчаинвш већЂ ђ и м иепредЂ оч1Ш уклоии се, да ће тада нвихова литература моћи много бол1. напредовати! — А вћруи тбх мени, мои краснБ1и Србине , ако они сђ тимђ , као неку особиту свого вћштину, и у образованпо неши напредакЂ предЂ ученБЈМЂ свћтомЂ мБ1сле показати, да се у томе веома вараш. Л самв у твоима писмаиа примћтш , да се тбх шштђ придрзкавашЂ ђ л м, и да не 6бт на нви кадЂ помрз10 , препоручуемЂ ти 1и колико наиболћ, кадЂ и онако ти никака†иазадакЂ у образован1го донети неће — а међутимЂ о свакомЂ твомђ добромв напредку радугоћи се остаемЂ на свагда У Котору Твои Лшбиша ЛготићЂ.

ЗАШТО СЕ ЧИСТА СРЕДА КОДЂ РИМОКАТОЛИКА НАЗВАЛА НЕИЕЛВИВА? Стари Евреи имали су обмчаи у жалости, за време поста и у дане покаишн служити се пепеломЂ. КадкадЂ валнли су се они по нћму, и сђ нвимђ су себи леба месили. У време поканша посипали су главу пепеломЂ , или праомђ . ПодобанЂ обБ1чаи наоди се и кодђ старм лзБ1чнина. Топриме одђ Евреаипрви Христ1нни. КадЂ е кои членЂ старе христшнске цркве покано се , или свое д-рћхе нвнЛ исповедао ; предузимао е посипанћ главе пепеломЂ. Одђ овогђ старогЂ обБ1чан назове се кодђ римокатолика чиста среда пепел1>ивомт>. Григор!б великш, римопи папа , у 12. столћт1го заповеди изречно , да се таи данЂ светкуе и наро-

чито тога рода поканше чини. Оваи обв1чаи, кои е 10 штђ пре 600. година уведенЂ , римокатоличка црква и данасЂ свето наблмдава. Сирћчв у речеиБш данЂ неко количество пепела одђ сагореногЂ маслиновогЂ дрвета, или когђ другогЂ буде торжествено освећено. Нека частв тогђ освећеногЂ пепела узима се за свету водицу, а остало има друго свое опредћлеше, т. е. нБиме се римо-католици одђ свои свештеника, у цркви предЂ олтаромЂ клечећи. по глави посипаго, сђ речима у латинскомЂ езмку одђ свештеника изговоренБ1МЂ: „Помни , лко землн еси, и вђ землго поидеши!" Л. ПавловићЂ.

ОСТРЕГАТЕЛНО - ПОУЧИТЕЛНА УМСТВОВАНН. Усвакомг. предпрјнтомЂ дћлу, ако бм ти се каква незгода понвила, труди се свагда одђ два зла изабрати оно, кое е манћ; на прикладЂ: манћ е зло неправедне угризе иеки надувенм себичника трлћлБИво сносити , него оснивати темелв хинезскому змду. Сви мудраци соглашуго се у тому, да се безуманЂ човекЂ изђ слћдугоћи поступака познае: 1. свакому завиди, кои е болвш одђ нћга; 2. свака новоств, кон се сђ нћговима началима неслаже, ма да е за нћга и наиполезшн, нћму е немила, и сматра го као спрднго, а плесниву старежЂ обожава; 3. продрзлви†е онде, гди бм требало да е учтивЂ, а смиренЂ е онде, гди бм требало да е бодарЂ; и 4. пр1нтелн одђ непрјнтели разликовати иезна. Но кадЂ 6б1 се и одђ свега овога едно своиство, кое 6 б 1 малоумногЂ наиживлћ означавало, изабрати морало , то бм, по мнћн!го моме, рекао, да е наиопасши глупакЂ, кои пр1нтелн одђ непр1нтелн разазнати неуме. Онђ 6 б 1 се — сажалћнн достоинби ! — могао усподобити едномЂ на разкршћу очанвагоћемЂ слћпцу, кои свакогЂ оногђ за вођу пршма, кои му се ласкателно препоручити зна. Лдно створенћ ! — Болћ тн е дакле имати паиетногЂ непр1нтелл, него безумногЂ прјателл. Одђ невештогђ и гора плаче. ДухЂ — наравв, ћудв, завичаи. начинЂ ммшлћнн — кодђ простоте има ту исту силу , кого и самБш вћрозаконЂ ила наиближе сродство. Пази дакле, кому ћешЂ свое искреио цр1вте.ш-