Подунавка Београд

„Ноге ши клецаху, у наручл е мол прехватимЂ, последнЕ рћчи „име мое" и последнвш уздисаи са устна 10и слгобимЋ. -— Цћо бм св!>тћ смоа«Д10 6б10 , да ми е можно бмло; кадт. нема Милке, нашто радости на свћту, нека пропада све, нека плаче цћо свћтЋ , та она заслужуе да оплакана буде као прва царица иа св1.ту , о та како е лћпа бшла и онда, кадЂ божествена ват рау оку нћномЂ више горела Н1е, и онда, кадЂ коралне устие постадоше ледено ладне." „О Боже зашто не бш тамо онаи, кои ми е разрушш блаженство мое ; да самв му исчупати могао окалнно срце , онда , онда бм задоволннђ растао се одђ живота овога, у коемЂ ни тако нема више радости за мене , и мирно бм леагао у гробу до мое Милке. А овако? —• О Боже мои, клетва лежи, тежка клетва на сиротои ми души , и срамота вћчна на имену моме, горми самв, миого самв горБ1и одђ поганога врага, ерЋ онђ глоби лгоде закона и народа туђегЂ, а н? о н самв" Паклеиа болл, и осећанл , кол се именовати не могу, ту прекииу рћчв аидуку ћутао е подуго време , па после пола плачнвшЂ гласомЂ говорЂ свои продужи: „Сараиише ми Милку, у зем.по ми закопаше радоств мого и све мОе на овоме си!.ту, на гробу нћномЂ лежао самв ц1.о данЂ и ц!>лу ноћв, па онда као да ми изђ гроба говораше лгобл!.на мои: ,„Идн Миле, ие пропуштаи време у ндииованго, већЂ освети се несрећиику моме!"' „УстанемЂ и кући се вратимЂ , ц1.ло е село у крви пливало . на свакои кући виђао самг. каплвице крваве, крвв заручнице мое, крвЋ, кон е на небо вап1ала и искала оствету крвну, глава ми е горела , знао нисамв шта чинимћ , па варницу у стрего мого бацимЂ. ПламенЂ се подигне надЋ кућомЂ шмомћ, кои иа скоро ц1>ло село обузме." „СадЂ се д1>ла мога аокаемЋ, ал' већЋ касно; чуо самБ лукЂ слабога пола и плачЂ нелке дћчице , проклшшнћ остарћлм Срба и сурову псовку браће мое, свака рћчца , кол е до меие допирала, цћпаше ми срце, као усколебано море тако е бћснила у срцу моме болн, и као кадЂ у црнои ноћи цћпа проклетвхи мракЂ , тако е грижа савћсти и/ћпала душу мого. — Б1>гао самг>

оданде , одакле ме е проклинлнћ терало, тамо, куда ме е дивјл желн освете гонила — у ћесарћо — бћгао самБ по путовима и странпутицама, преко брда и долина, осврнути се не смедо, чинило ми се као да бактанл чуемЂ за собомЂ и ржапћ конл, мб1сл1о самЋ, да ме они в1 *нго, кое самв л учин!о несрећнима, да ме траже да убјго, и бћжао самв све силш'е, докђ ослаблћнЂ иа землго пао нисамв , мени умретн гпе бмло можно , ше слободно , докћ е ВасоевићЂ живш на свћту." „СаиЂ ме обувати ; кадЂ самв се пробудш, до меие опазимЂ доброга мога лабуда , вћрно створенћ, ни у бћди оставјо ше свога господара , загрлимЋ га у мћсто мое Милке и као мунн преуимЂ Саву." „О Милко , тм си мене неисказано лгобила, тм си засвћдочила то дћломЂ, пробола си поштено твое срце, ерЂ га у цћлости мени поклонити могла ниси, твое око варати ше могло, твон уста немогоше се отварати на говорЂ лажнми, о та тм си бмла Србкинн врла." „А кадЂ дћва србски каже : ,„Н те лгобимЂ,"' тадЂ не лаже." Богобои Т. АтанацковићЂ.

ЛИСТ1> УЧРЕДНИКУ. Милми мои Србине ! Богу хвала, кадЂ су већЂ Аустрјнски Срблћи папипа.ш онаи главгњ!и узрокЂ, з 6 огђ коега имђ е Литература све до старе године храмала, а то е како се кодћ нћи данасЂ примћчава све до онога г и ш стонло. Штета заиста што такову сметнго за раш'е уклонили шесу, те бм имђ данасЂ у много напредшемЂ станго литература бмла ! —- То исто могло бм се одђ части и Руссима прнписати, ерЂ ето се и они тога залуднога ђ придржаваго, кадЂ само не бм, на то одговорили : да нЋима то писме не квари очинћш (—) видћ , као што овимђ нашимЂ СрбЛЋИма , но да шштђ имаго одђ нћга и велику нужду за разликованћ суштествителнм родова. Но и те чуемЂ , мои предрапи Србине, гдћ ми велишЋ: ако мн тко приговори за писме и, шта ми валл тадЂ сђ нћимћ радити? будући га Срблћи не изговараго оиако , као што Русси: но просто, као и друго писме »'. Право ме тм (мало марећи видимђ на прекрасну нћгову услугу,