Подунавка Београд

ближивши се , предЂ престоломљ неизпнтанога Свевмшна на колћна падамо, опоени чуствомт. свое среће и безконачне благодарности. По овомђ дакле никому таино бмти неће, да у раднБи, кон се води справама, почиваго чудесна средства, коима се човекЂ одђ животинћ вештествено разликуе и кђ царству вмши духова безЂ сваки препона придружуе. Разсудиио сада, како драгоцТтна мора бмти свака справа , кого за каковЂ полезнми посао у руку нашу узимамо, и то тимђ више, чииђ е чешће и многостручше провид ]1Н1е бож!е жиботђ нашг> не само тћлеснми , него и душевнми за те справе привезало. Потребитога човека, кои се у теснима живота одношешнма налази, не мало тКшити мора погледЂ на справу, одђ кое издржаванћ нћгово на овомђ свћту завмси. Мала мотика, простми чекићЂ, онђ е жезалЂ, кои човека владаромЂ свћта чини ; онђ е скупоцћнвш клјочђ, кои намЂ евћтЂ вмшега дМствованн отвора ; онђ е свћћа, кол нзмђ путЂ кђ царству духова освћтлава, тихШ вћстникЂ, кои намЂ свуда казуе: „Тм си позванЂ на вбпши степенЂ живота , тм носишђ печатЂ вмшега опредћлћн1н у твоти радинои, хитрои, вћштои руци!" Радо дакле и спокоино , задоволвни са нашима живота одношен1нма, обраћаимо се кђ своему посалному столу, кђ своему поузданому перу, кђ СВО10И брадви , кђ своему вретену, кђ своима многостручнммЂ машинама и справама, кое помажу намт>, да не само тћло, него и душу напитамо. Но нека насЂ непогорди празна суета, кол у ленвивои тупости на низке али радине колибице поносито гледа. Тамо, гдћ се у очађенои земуници чекићЂ тресе, гдћ у усамлћнои собици вретено врти, гдћ трудна игла ради, све су то улази кђ вмшему бнћу , предмети кљ изображен1Н) тћлеснм и душевнм сила, средства кђ напредованго у безграничномЂ душевномЂ савршенству и кђ постижен1К» чисте човеческе цћли. На употреблћнЈн) простм, као и сложенв1 справа при раднви почива цћлми скупЂ човечески рукодћ.ин, цћло обширно полћ човеческе послености, као богатвш изворЂ полезности, угодности , здравлн , ушивана, издржавана и полћпшаванн човеческога живота.

Тежко онои землви , гдћ се мотика тште сматра као мрллвми символђ нћкадашнћга робства; гдћ раденћ каквога полезнога заната оно внсоко почиташе неужива, кое употреблнванћ справе заслужуе , справе , кон насЂ едина одђ животинћ разкида и поставлн на стеиенЂ душевнога изображешн и душевнога бћ1ћа! Благо землви, гдћ се воденћ плуга и мотике , чекића и длета , мистрје и брадве , кон лгодма домове, ; 1Ворове и лађе гради, исто се тако праведно цћни и почитуе, каоиношенћ мача и "оруж1н, кое често обара и уништожава дћла, коа в прилћжна рука израдили! •бданЂ Рукодћлацт..

РУСИНСКА ЛИТЕРАТУРА. Уепок Пившагп па оћ21пк|. В1>нацт> Русинкама на празникЂ жетве. ИзданЂ одђ i. Б. Т. Головачкога. На ползу прошло -годишнБимЂ наводненЈемЂ пострадавши Галичана. Бечт> 1846. Печатано кодђ Мешитариста а у коммиссш Венедиктове кнвигарнице. Како у човечномЂ тако и у литературномЂ одношешго предстоећ^и албумт> е весело поавлћн1е, и издателв, г. Головачки, може очекивати благодарноств и признаше свио славоФила, као што ће му и за човнколгобно теженћ, коимђ е на сиротинго и удрученоств свои землнка ммсл!о, заиста протећи многа тиха суза благодарности и благослова. Дћло е посвећено Н1>г. ц. Вмсоч. Карлу Лудовику одт, Бурбона, ИнФанту ШпанБОлскому , владагоћему Воиводи Луке , великому пр1лтелго славннскога езмка и литературе , а една пћсма пуна духа кђ истому одт> издатела уводи цћло дКло. Историч!пи саставакЂ о уведен1го христ1внства у Рус1и, и нКговомђ разпростран Кнјго, одђ Ант. Добранскога, занимлБиво убавћшћава насЂ о томђ предмету, а написанЂ е са иознаванћмЂ ствари и основномђ ученосћу. Сиоменв Мар|;нну Руслану Шашкевићу (род. 1811. умр. 1843.) одђ Головачкога представла намЂ ликђ овога врлога русинскога списателн, и осимђ већЂ познатн дае намЂ и нћке нћгове