Подунавка Београд

52

дворскога рукописа, србски пћсама и едну приповћдку. Очевидио прекрасанЂ талент-в, ковга ранБШ губитак-Б само се оплакивати има. Онт> е бмо изреднми духовникљ и благороднми човекЂ. „Литературно-руско законодавство" одђ Игннт1л Даниловића занимателнми е прилогђ кђ познан1К» закона. Заклгочеше чини „Разправа о србскима народнима пћсмама" и преведене 23 пћсме одђ Головачкога. Нека трудЂ издателћвЂ иа благо и користв страдамћи као и на напредакЂ русинске литературе богату подпору нађе. А. А. ФрелихЂ.

ИЗЂ СИ-6ВА ВЂЧИТОГА ЖИДА. Езуите, разумћвши да се рокЂ приблиагуе, кадв ће грдно едно наслћд1*е породици РепепонтЂ у частв пасти, похите по обичан) своме покушати сва праведна и неправедна средства, то иманћ присвоити. Нвима е убиство, отровЂ, залуђенћ ил' канво друго скверно дћло за полученћ цћли свое добродошло. ПритомЂ мораше се они боати , да овако силно благо у руку дрзновенм и просвћштенм Француза противу нви неокрене се; то имв е 1оште већу бригу задакало, што е у тестаменту изложено 6 бјло , да се коварствомЂ тога дружтва упропаст10 тестаторЂ. Наипаклен1е умБпилне у дћиство привести, наицрнћ планове извршити, ко бм другш умео, но РоденЂ, подчинћнми Егринћхго езуитскји чиновникђ , кои се подувати већЂ скоро изгублћну недежду укрћпити , та и саму за осталвш свћтЂ немогућноств у животђ призвати. Егринви, бмвшји воиничкш поглаварг, издаица отечества свога, у езуитскомЂ дружтву знамениту роллу играгоћЈи , крвникЂ Ренепонтске породице, своимђ ввнБ1МЂ насилјемЂ и безобразнБШЂ у тавнице, лудохранилишта и друге скровнице невинб! лгод1И ставлннћмЂ са свогђ достоинства буде збаченЂ, пошто му е другарЂ РоденЂ изнео пуномоћ1е , да га заступати може и да е нћго†писарЂ нћговммв господаромЂ наименованЂ. Вредно в завиритн у срце богомрзви лгодјв, кои се душомЂ и тћломЂ пеку , како ће неказнћно грћшити и своимђ потаинммЂ, дубоко за„ копанммЂ слабостима и страстима служити; вред. но е велимЂ, загледати у душу нечовека, и д«. вити се, колико е опака МБ1сао она, кон се у ризу добродћтелБи облачи и подђ штитђ вћре и закона крје, а у себи као густвш облакЂ тиу зала носи и као непобћдима моћв изненадно се на невиноств излива. Овм черта писаоцу немили се туђе ммслк у свое продати, ние му угодно туђе дћло кршити и на жертвеникЂ дробЂ приносити ; нћга на то побуђуе жела, изђ овогт. крадкогЂ извода Србству видно учинити, одђ колике 6 б 1 ползе бмло дружтво, кое бм за вћчитми задатак -в имало, изђ страннБ1 списателл преводе ил' барљ изводе издавати и тако лучу просвћте, у оближго блистагоћу, у нћдра браће наше привлачити, и крчити путЂ, по коме наши потомци, васЂ благосилнгоћи, вала да шествуго. РоденЂ бн обично, упрлннЂ, у одирке обученЂ, тако снисходителанЂ указивао се, да бм и наиизкусшегЂ човекозналца обмануо и наметнуо му страхопочитан1е прама нћговомЂ смиреномудр1го. Оваи малБ1и, иднми, оклепанми старчићљ, о лебу и ротпви животарећи, савћтугоћи свов ближнћ, да се милосрд1ГО и човеколгоб1Н) посве- | те, цмакагоћи све кипове, по паризки улица подигнуте, скоро пузећи предЂ сво 1 омђ жертвомЂ •— лгодма —, скидагоћи капу са свое оборене главе и наипрост ^емЂ лупежу, ова езуитска мудрица, Роденв, сћдећи на тавану едне трокатне куће, усхићенЂ посматра земнми шц / п , глобусЂ, на комђ се, мрежи подобно, начертани крстићи виде, у мшсли се удуб^о, питагоћи с.е сладкомЂ надеждомЂ, до скора са†човеческји родЂ подђ ноге вргнути, и одђ ове водителвице слободнм створенн учинити тавницу, долину суза, па свирћпо глупости и мукама лгодскимђ варугати се. (Продужеше сл^дуе.) ИОВА КНБИГА. Дкла Ди.питргп Давидовића Кгњига [. Исто* ргн Народа Србскогг (печатана у Вгвни године 1821.) тгрепечатана Григоргвмг Возароеићемг, Кншговезцелњ и Кншгопродавцемг. Н Београду, у Кнлжеско-Србскоп Кншгопечатнш. 1846. — На 8-ку, стр. XV., XXXIV., 160.

УчредникЋ Милошђ Поповпћг. Издано н печатано у Правителетвенои КнБигопечатн!.« у Београду.