Подунавка Београд

АИДУКОВА ЛК)БА. (ПродуженЈв.)

„Шта ће то значити, Марко?" запмта Савка, и почемг. јон ништа неодговори , онрене се на страну и почне дрктати. АидукЂ станше недвијкимђ при вратима са свћтилникомЂ у руци ; нћгово сћвагоће око чииаше се да бм дћвоику прождерати хтћло, и све нћгове черте изражаваху внимателностЂ и иукаво лгооонб 1 тство. „„ Тм ниси ни десетми део видела, Господично! кадЂ бм знала, шта у тнма сандудима сакривено лежи! шалови , матерјб одђ сребра и злата, бисери, р\'ковези и многе друге драгоцћнности. Е, допадаго л' ти се те стварн? — допадаго ли ти се ? "" Докђ е онђ те рћчи муцагоћи изговарао, ћутала е дћвоика нко зачуђена ; она ммслаше, да предЂ собомЂ убшцу или духЂ капвога искушеника види. Хћаше нћну антимаћическу таину молитву изговорити., но ново пБ1танћ недозволи 10И. „ЖелишЂ ли те стварн имати?" „„Жвлимђ,"" одговори она. „ЖелишЂ!" повтори Марко гласомЂ, изражавагоћимЂ подсмћателно руганћ или и башЂ и само презиранћ. „Шта бм тм раднла сђ толикимђ богатством1>?" «„Оно, што е иои отацЂ са своишђ богатствомђ радјо. Сиротинћ има млого у свћту, а богатство е зато добро, што намв средства набавлн, да добро чинимо."" АидукЂ јои погледи внимателно у очк, као да бм хтћо у душу дћвоике проникнути, да се о истини нћнм жнвостно изговоренм рћч1и освћдочи. „Ова блага," изишавши изђ собе рече, „принадлеже нашему капетану. Л самв кодћ нћга и нћговм содругова прввш ПаликарЂ, с' Божгомђ номоћу скупили смо мбт ова блага одђ Бизурмана. Но мб! смо честни лгоди ; една частћ одђ тога наменута е цркви Св. Пророка И.пе, К010И ће се при удеснои прилици и предати; за остало набавламо мм себи воене потребе , пое намЂ еданЋ ФранцузЂ доноси. Ова су мћста Турцима неприступна. Овде се важна дћла приуготовлнваго. ВћтарЂ душе и искра ће се разпламтпти. ОћешЂ ли тм заедно сђ нашиш. Сулвот-

кинама Грчку заштићавати, кадЂ приспћ време, у коме ће се паша оудба рћшити?" „„Оћу!"" викне дћвоича ватренно, дигнувши свое рупе у висђ, кои бћлоћа и нћжноств увнезапе аидука. „Но шта можешЂ тб! сђ тако малима ручицама заштитити? Стани ! — нешто ми паде на паметв. КадЂ те нзшђ КапетанЂ види, узетће те за жену. 6л' онђ н1в простт. аидукЂ, него Господннћ ! Нћга неможешЂ тако лако одбити; а н1-.гова блага, достоинство и снага зарљ не.«аго за тебе ннкакове дражести?" „„Одђ свЈго ти своисгва наипише мн се снага допада."" „КадЂ онђ 10 штђ кв тому главу Караогла, твога наивећега непр1лтелл , кои ти е отца уморјо, предЂ твоима ногама положи?" „..Шта да чинимђ сђ главомЂ Караогла?"" „Како, шта да сђ нбомђ чинишђ ?" повиче аидукЂ; „чудно пмтанћ! ЗарЂ ти неће мило бмти, да се погледомт. на крваву главу наслађавашЂ, кол е твого несрећу приузроковала ? ЗарЂ тм непознаешЂ сладостг. освете?" „„Освете?-"' потвори дћвоика. ,,,,Н се никоме не светимЂ."' 1 То е само превазишло логику аидука. Онђ е вћровао све, што е годђ дћвоика рекла, вћровао е и то, да има лгодги. коп су у станго св(1е са опаснооћу н:икота скулћно богатство иеђу сиротинг .омЂ подћлити , али , да човекЂ своме непр!нтелго какову увреду опростити може, то му се учини да е нћгпто више него малми духЂ. Онђ бм го бмо презирао, али е бмо оовћдоченЂ, да се претвара и да само изђ учтивости главу свога непрјнтнла одбаца, као што чине млоги, кадЂ су као гости позвани ; они нееду зато одђ еднога ела, ербо желедруго ести кое 10штђ 1пе на столђ донешено. Ако 10и капетанЋ главуКараогла предЂ ногама положи, ммслнше онђ , неће се заиста затезати, да му свого руку даде. Марко затвори брзо врата, и затимЂ оставе они то мћсто. У осталомЂ путованго бнше Савка необично смућена ; дволично и чудновато предусретанћ аидука страшаше го врло; нћгово усрдЈе постаие 10К теретно; нребацивши себи свое лаков 1.р1б , жалаше , што се одђ смрти спасла, а ммслећи на прошлослЂ , задркће одђ будућности. Она опази , кадЂ су по планинама Сулћ