Подунавка Београд

СЛОБОДНА ОБШТИНА КРАКОВЂ. Ова носи свое име одђ нћкадашнћга воиводства Краковсгсога, коега е она одкинута само една частв, и одт. главнога града нћговога са истБ1МЂ именомЂ. ЛеаЈи међу 50- тммђ степеномЂ ширине и 15. минута кб сћверу одђ ове ширине и међу 37- мб 1 мђ и 38- мнмђ степеноиЂ дужине одђ Ферра. Састои изђ еднога дугачкога узкога четвероуглн са запада кђ истоку, кои е 9. мијш дугЂ и 2 — 3 »1илћ широкЂ. НћнЂ точно прорачунћнми просторЂ износи 23/^ 0 геограФическе четвероуголвне милћ; на сћверу и истоку граничи 30. мила са губернЈомЂ Кћлце у рускои кралћвини Полбскои , кон е пређе б&1ла воиводство КраковЂ; на шгу Висломђ 11. мила са кралћвиномЂ Галиц10МЂ, Аустрш принадлежећомЂ, на западу рћкомЂ ЧерномЂ и ПремацомЂ, кон кодђ Новогђ Беруна утиче у Вислу, 2% милћ са прускомЂ СлезшмЂ. У последнћмЂ раздћлћн1М Полвске, г.1795., западна Галихун, кон е бмла частв една воиводства Краковскога, припадне Аустрна. Налолеоновммђ опредћлћшемЂ после рата одђ г . 1809. западна Галицјн прЈгожена е бмла ондашнћои херцеговини Варшавскои, и получи 10ште еданЂ комадЂ источне Галиц1е , лежећЈи на деснои обали Висле, са ВћличкомЂ, а г. 1815. буде Краковђ на БечкомЂ конгрессу, будући се тамо немогоше сложити, тко да га притнжава, за слободну обштину проглашенЂ, и Аустрш, Рус1и и Прускои на заштиту преданЂ. Г. 1830. покаже се нова слободна обштина врлс наклонћна инсуррекц1и , кон е бмла у

кралКвини Полбскои проти†Рус1е букнула, и зато, да бв! се ова узколебаностБ уталожила, намћстила се у нго аустршска воиска, коа е истомђ г. 1837. изишла. Земла 6 више брдовита н< ј го равна, и будући се кђ гогу, наВислу, клони, врло плодоносиа, аособито иеточна страна; напроти†сћверо-западна страна има землго лакшу, и ше толико сђ иловачомЂ смћшана, као она. Одђ минера.и'н находи се тврда камена, туча, цинка, углн, мермера и бКла мека камена. ИзванЂ главнога града областБ се управо дћли на 17. обштина, свака одсћиомЂ са 6000* душа, кое обузимаш варошБ ХарановБ, паланке Кресовице, Новагора и 171. село, гдћ слободни селаци обмтаваго. Одђ овм иринадлеже дрЈкави 42; владици и столкому каптолу 15; монастирима 16. а приватнммђ лгодма 98. Одђ послћднБи само е кнежевска породица Чарториоки - Лубомирскова г. 1830. имала 30, међу тима паланку Кресовице сђ едномЂ гвожђаромЂ, мраморницомЂ, топлима сумпоритима изворима, гдћ су у лћпомЂ предћлу илиџе и красна шетлишта саграђена. II гроФБ Потоцки има велика добра у слободнои обштнни. Цћла држава има одђ прилике 150,759. понаивише полбско - католичнн, а мало нћмачко - евангелички жителл, али преко 15,000. Жидова, кои већомЂ часћу одћлћни живе у предград1ГО Казимћровцу. Главна резеденц1*а и градЂ, гдћ су се (нћкада) полбски кралћви Јкрунисали, КраковЂ, са

/