Подунавка Београд

ка прометаше сљ великимт. задовоивствоит, броннице крозЂ прсте. На едан-путв зачуго се приближавагоћи кораци , игоди и зкене уђу у цркву; а за нћима свештеникЂ и Марко. Вћичанћ се оконча. Марко и Савка буд}' свезом-н супружества сагожени. Кадт, изђ цркве изиђу, поздрави ш една чета аи ;ука , коа е планину обколила, плотуномт> и радостнвшЂ узвикомђ : „Да Богђ поживи нашегЂ капетана и вћгову лгобу!" Савка погледи свога супруга; нћговЂ озбилннЂ изгледЂ , богато одћло, кое при слабои свћтлости кандила ни примћтила нје, саврше нћно удивлен1е , нћно усхићенћ — Марко баше аидучкји капетанЂ. 6втим1е АврамовићЂ.

НЕШТО 0 ДРЕВНБ1МЂ ПРИКЛШЧЕН1ЛМА СРБАЛИ У РВАТСКОИ И СЛАВОН1И. (По Керчелићу Канон1ку.)

Славони и Кроати, ТурскимЂ нападен1нма и оплћненјнма усамлћни и опустошени, кадЂ су, да бв! те пуетмнћ населили, Расц1ане, обгце Влассе зовоме, иззазвали, и напелили, требало се за спасен1б нбјово старати. Лако су се могли на света и благочестЈл Римска силонити, шта више одђ Римокатолически Пароха таинама су снабдћвани бмли, храмове су посћгцавали Рииокатолическе и самЂ ПетарЂ Домитровићт. на Е п 1 скоп 8 тђ Загребачкш дође. Но Риму то тежко сносећемЂ, и склонитјемЂ на трпленћ, да изђ ЛатвнскогЂ благочест1В тко у Гр чко дође, него изђ ГрчкогЂ у Латинско, изђ чега се превелико замешателство возроди, и простота почне признавати, да мораго бмти Грчка болн и свет1,ч света, него Лат1нска, ерЂ се же ГркомЂ допуштало улазити у Латшско благочестЈе. II кои су прешли, принуђавани су бмли возвратити се, тимђ се учини, да су немало изђ Латинскогђ кђ ГрчкомЂ прешли, кои се у самммЂ

законма Предауци зову. ПетарЂ ДомитровићЂ Епископђ Загребачк1И, одђ родителн Грчки рођенЂ , добме изђ предћла О гтомански некогЂ Монаха Симеона Враттанго, комђ изђ добара Епископеки, I ва н ић ђ зовомм , положеннммђ метама, отсече землго Марчу, кол се негда Аббац1а Св. Михаила звала/ и нћга, као што самЂ у своимђ писмама вели, РимскоН цркви соединћнна Ј'чини: да ФердинандЂ II. (владагоћш одђ год. 1618. до 1637.) Кралћ Унгар!е, као и ПавелЂ 5 ми Римск1и Папа, то потврде. Враттанл недобме само титулу Аббац1е, него и Епископа С в и н б и цс к о г ђ (8у1с1тсеп§18). НаисретнЈегЂ е лукавства бмо, знагоћи свимђ удовлетворити. У Риму буде за Епискоиа посвећенЂ , но после тогђ посвештешн такође и за Арх1епископа БугарскогЂ У овимђ предћлима држанЂ е за РимокатолическогЂ ; а у Оттоманскимђ за ГрчкогЂ Апостола. Монахе себи подчинћнне, како ЛеповЈнске, тако и Марчанске проклетомЂ изобрази наукомЂ, као што после испб 1 тђ нбшвђ , и собранно нзслћдован^е показуе. 6 дномђ реч;го , основђ е положш толикимђ наслћдственно Кралћва , Паши и Епископа досадама. Наивећма се тужи и виновникомђ тога чини Домитровића, ПетарЂ Петретић ђ Епископђ ЗагребачкЈи, у своти Марченскон Истор1и. Вен 1 аминђ Бороцкш.

НОВЕ КНБПГЕ. Златиа Зриа за младе и старе обоегт, пола 07, пемачкогг превео Димитрш Лвраамови1т>, ЖивописацЂ. Свезка I. У Београд//, у Кинжеско-Србскоп НнЂиготгечатиЂи 1846. — На 8 ку, стр. 80. Изливг Чувства г/риликомт, народиогЂ празнова?1л на Благов$сти 25. Марта 1846. год. одг ђорђа Малетића. — На 8-ку, стр. 12Збирка разнм полезпш и забавгш. предмета, за годину 1846. Скупио , превео и у редг, ставио Гованг Петровг , Јрхиварт, Суда вароши Београда, Кр. Мађ. Вармеђе приНдателг, и закл. Лдвокатг. Пета ЧастЂ. И Београду, у КншгопечатнЂи Кнпжества Србскогг. 1846. — На 8-ку, стр. 169.

УчредникЂ М идошђ Поповпћг. Издано и печатано у Пр а в в т елст в е н о 8 К нби г о пе ча т н I, и у Београду.