Подунавка Београд

дирне и н!>по трсптатће лнце непомрачи.—Да, она намЂ, знаи, оноотима, што тн, олдна друго ! МНС.1ШНЂ да већг. имашЂ. Она е створенБ — ков М!Ј ноћг> страховитомЂ, испунћномЂ немира чинн. Она ми е: срцу радоств, покои души — та све , што самћ ид1аиа , отела. А ово знаи, да ми ништа Др <уго немогне повратити, но срамомЂ или самомћ крв .чт окаиннни образЂ нћнЂ. Даи помоћи мила другоГ Казуи гди расти оно бил К , што ће сестру браћи омрзнути. — Или даи чашу, ево еда , што и саме змГе труе. ■— Или, даи мачт> , ево рука, кон ће томђ мрскомЂ ми створенн* срце — гробљ мое среће ■— наиол!> извући , а у мутне талаее гадовима на рану бациги , — иа некЂ падамномЂ бћсне вћтрови , — сћваш мун!ч — некЂ ричу громови — или неић се нодамномЂ и сама землл провали и вКчна ие но 1)б прождере, онда ћу и у паклу ерећна бнти - , ерт> ћу знати, да она више нејкиви , кол нгивотЂ на землви горммЂ одђ пакла чиии.' - — Овде ућути кћи вћчнога проклетства, и почне тумарати по дну наиневалил1егЂ смншлћнл , трази ћи еда , да блажену едну душу отруе. — Ал' ондегди духЂ пуновластно са свога узвБппепога престола законе казуе, — онде гди се евима све изђ вКчне лгобави покорава онде гди светннн у наисаин1емЂ блеску трепти, онде непродире зараза —■ куга зачуства. —• СаЈкалКнн пуннмЂ погледомЂ гладала е /^уго ова добра душа, — каквБ10 се пакао по несрећнице грудма сада валнше, наипосле пуннмЂ спасенја гласомЂ проговори: „Ходи мила друго, — ходи изгублКна жено (узевши е за руку и одведе е иа гробЂ матере) , видишђ ова ладна земла покрива кости твое маике , простри се, и наслони на нго твое уво , па чуи изђ гроба, како те страшно проклинн), ерЂ си шмђ твоимђ црнммЂ умнсломЂ покои одузела , —• нхЛово проклинан^ некЂ те потресе. — Нбиовђ нарушенни, тво-

ОПАДНИЦА. о д љ АЛЕКСЕ ДЕСИМИРОВИћА

„Не! немаримЂ за сва твон пребацивана, опадницо — нагрдо —• срамото слабога пола, — етворенћ , горе одђ св1н > страшила и чудовишта, — праведнни мачЂ Господара мунн и громова, — страховита ноћв вћчнБ1 мука ; све су то ствари кое ме више непотресуго. •—■ РазумЂ мои дрема, —- умЂ е успаванЂ —• а само страсћу распал 1.но чуство , ослобођено трули свеза самоволБнога господара, овога успавана у лготе оковавши ланце, — сздђ у лени господаришЂ. Све му се у мени наирад1е покорава. — И оваи пламенЂ , кои ми садЂ груди ■— даи руку да видишђ ! — разпалгое, есу нћгове запо вћсти. —- О ! да знаш-ћ како е жестокЂ , кадЂ му се на а.ертву задоста непринесе, — шешћји и одћ огнКнн таласа пакленн мука. •— Не, немогу га ненаситити, — морамЂ — хоћу му доста за насићенћ поднети. Вћчнми мирЂ , сладК1и покои онв ми зато обећава. — Само тн ми номоћћ одрећи немои, па ћу скоро — срећу повратнти. — Хаиде мила друго, •—■ мн заедно лгобимо оне , кои су на едномЂ срцу лешали хаиде послушаи и тн топлога у оковима стенгоћега чуства — гласЂ, избави га изђ мрачне тавнице самоволБнога ума. Онђ ће ти гробЂ лгобави наши мужева показати. — На нћговима ћешЂ очима одма видити: чјл те сћнка одђ погледа опогђ сунца, кое тбј мнслишђ , да те наитонл1е гр !е, сакрива. •— ВидитћешЂ: како ти онаи, коме си цКло повћренћ, цћлу твого лгобавг. поклонила, намрштеннмЂ челомЂ, мрачнБ1МЂ погледомЂ све ово враћа, стрепи! да му ни сћнка твол наимилји му предметЂ — сестру — недо-