Подунавка Београд

УА

„Ц1>на му е за цв.чу годину 58. турски гроша нли 14. цванцика аустр1иски , напредљ пиаћенБг." „Свак1И, кои се подиише, добма на дарт. првмн брои. ЗдравствЈите браћо мила!" Овако позмва Г. Издавателв у помоћв снароднике; а изложеному садргканјш првммЂ е брое»'г. савршнно одговорш. Међу политичнима в1.сти*,а пише изћ Цариграда слћдушће: „Нћгово Величество Султанљ Абдулљ-МеџидЂ, од-кадЂ се 6 воцарт, непрестано се брине о добру свои поданика, као што то посвћдочава изданвш у Цариграду и по свему парству ХатишериФЂ, кои вели : трговина да буде слободна свуда по Турскои; данакт> да буде соразм1.ран-ћ; правда да се суди са страхомљ Богкјимљ безт> разлике лица и вћре и да буду сви лк>ди равни предЂ закономЂ; да се неузима никанва глоба ; свакш да држи свого старинсну вћру, нити да га тко приморава насилно промћ(1ити ш и т. д. Данасљ само Нћгово Величество, обузето и горећи желбомђ за мирљ и добро поданика , рћшило се проћи Бугарску и Румел1Ш, да утврди и болћ вишереченБги хатишериФЂ и удали свако беззакоше и притћсненге одђ землћ свое, Кому Богђ да продунги дане!" ЗатимЂ иду нћколико попћстнм и белл ет,риетичнБ1 предмета, међу тима и две красне народне пћсме. —• Нама ништа неостае, него срдачно желити , да ое оваи драгоцћнми лиотђ свесрдкоиЂ помоћу Бугара и осталм родолшбивв! Славдна одржи и укрћпи на ползу и славу свпо насЂ ! БугарофилЂ. Вишепоменуте Бугаргке новине, тко бм желјо, може у Београду наручити кодђ Учредника Србски Новина , кодђ кога ће и првми ЛИСТЂ ДОбћ1ТИ.

НАДГРОБНО СЛОВО СРЕБР0Л10БУ. Овде почива муи:Ђ, кога »;ива нитко нје ЛШ610, нити умрла оп.лакао; мужЂ, кои се нје у цћломЂ животу ни кодђ свое куће наео , кои пр1нтелћ н1е помагао , (ако има сребролшбацЂ пр1ателн?), ни сиротинш надгледао/ кои е свош породицу муч!о глађу, сусћде неправдомЂ,а се-

бе прибавлннћмЂ блага, кое ше уживао; напослћдакЂ, смртв, милосрднјн спроћу сребролшбца 5 него што е бмо самЂ спроћу себе, избави нКга одђ бриге, а породицу му одђ глади ; овде ио . чива сђ црвомЂ, кога е подражавао, и са землвомт>, кош е лшбт, стрепећи одђ воскресенјн 5 ерЂ се бои да ненађе свои новацЂ одђ наслћд. ника потрошенЂ. Вћчна му паметв. лака му землвица!! 6втим1е АврамовићЂ. 1Ј1)1 уеи<;а8. На едномЂ сосуду, кои е г. 1790. нађенЂ у Банату и сада находи ее у притнжан1Ш Г. гроФа Н а к е, читати се може с.гћдушће, грчкима словима написано: „Бовела звапан тесе дуг е т у и г о е." Г. дворскш совћтникЂ у Бечу ХаммерЂ изавлше оваи нзписђ за Турск1и, еданЂ слапннскш списателг. држи га за славлнск1и, а наипосле Г. брнеиза мађарскји. Кои има право? С М Ђ С И Ц Е. (ЗамршенЂ родЂ.) СтарацЂ упали се, и узме девоику, кол е матерв имала — сшнђ старца, срдећи се на отца , узме девоикину матерв, и тако постане отацЂ смну зетЂ, а смнђ отцу таств, мати кћери снаха, а кћи матери свекрва. (П о заповести.) ГосподарЂ, и слуга радо се скитали , но слуга по дужности ранЈе дома долазк) — случаино превари се, и забави се кодђ чапге вина. ГосподарЂ силно наквашенЂ, предвари слугу, дође дома, и свали се обученЂ у постелш као клшсина — слуга беЗЂ игала убрађенЂ, ко« како до квартира дубаш,, непогоди свош, но Господарову постелш, и стропошта се као барна покраи господаровм ногу. — ГосподарЂ после полђ ноћи прилично мамуранЂ , пробуди се, почне около себе пипати, и примћти, да нетко у нћговои постелБИ лежи, одма викне на слугу: ЧуешЂ море звекане? ево нћкш хула поредЂ мене лежи , устаи! Слуга тргне се, опипа Гоеподарове ноге, и одговори: И поредЂ мене нћкш обешенакЂ извалјо се. А тб 1 баци га крозЂ прозорЂ на полћ , заповеди ГосподарЂ! — С.туга не буде лћнт>, счепа господара, и учини по заповести А. П. МилоиковићЂ.

Учредник-в Милошђ ПоповићЂ. Издано и печатано у Нравителственои КнвигопечатнћИ у Београду,