Подунавка Београд

76

несрећница худу срећу. — КадЂ е поноћнни сатх. избхно , а нћне су невалнле руке крвлго псећ10их> укалане бмле, — а кадљ ое готренн руменв по цћломт. истоку просула, сћ мрачнммЂ лицемЂ ступи опетЂ истина сђ опранима рукама, али крвавима очима у собу, кон нћои, нћнои безаконои души страхв задаватпе, те стрепећимЂ гласомЂ викне: „Устаи ђурђу. устаи Господару, Заклани ти рти подђ литари!" Уста ђурђе канда се помами Свимђ слугама ножеве огледа А сестринске ножеве негледа Ал' беседи ђурђевица млада: „Свимђ слугама ножеве огледашт. А сестринске ноаЈеве негледашЂ." КадЂ сестринске онђ огледа ноже Ал' сестрински ноагеви крвави. —• „Зашто сестро да одђ Вога нађешЂ, Зашми закла рте подђ литаре?" „Нисамв брате живота ми мога, ЈКивота ми и мога и твога?" Ал' е братацЂ срца милостива Некте сестри ништа учинити , ђурђевици већ' говори младои: „Нека колћ, нек' се брату мази." —• „На оружћ пакла смнови ," —■ страховито викне сатана, ГосподарЂ вћчне ноћи, — „пако е потрешенЂ — мои се престолЂ лголл — ноћв се узбунила. — Изђ нћдара нћне вћчне непр1лтелвице одбћгло е едно створенћ, на паклени е врати лупало, вм несрећници нисте чули. —Небо га е стигло, брзо похитите, 10 штђ е близу — отмите га, казните душмана , кои се усудт узнемирити насЂ — покажите му шта може пако или покажите, ил' ми се више и вн невраћаите." — Одђ човечества удалћна, одђ неба оставлћна, окорена злочинка ступи са свимђ у пако. —• •— бдовите таласе у нечистои груди вћчна , прождирућа ватра ш запали. — У првомђ погледу одђ сатане облгоблћна — шта Н1е могласадЂ чинити. — МоћБ, за сва невалБлства одма 1оК се поклони — она постане правни ђаво. ■—• „Мон ће рука 10 штђ еданпутЂ крвлго окаллна бмти — чјомЂ? Мо 1 оиђ и тво 10 мђ знаи •— заслеплћнни муже! — Па да видимђ, хоће ли онда твоа уста кадра бнти рећи: — „Нека колћ, нек' се брату мази !" — Оно мало створенћ што онако немарлБиво свава — онда , кздђ мене наивеће муке обузимзго — истина, на овомђ

е срцу лежало, — нећу више да се пробуди. У жилицама му крВБ теткина тече. • — Сђ нћномђ дакле треба да се саедини. — И у потоку нбиномђ хоћу срећу да потражимЂ. •— Умри! сладка ће ти знамЂ одђ теткинн ножа бнти смртБ." •— Бледни мћсецЂ садЂ у море се сакри! слине звћзде за облаке се сакрише — сва е природа ућутала ■— само да небуде учасница ужаснога позор^н, — да невиди — како невино чедо — изђ сна пробуђено у крви се иа.ш. одђ немиле маике умире. (КонацЂ сл&дун.)

РАЗПРА ИНДШНЦД И ШПАНБОЛЦА. ИутникЂ ШпанБолацЂ сретне Инд!анца у средЂ пустинћ. Обоица су били на конби . ШпаНБОлацЂ, коега е конб врло мало вредјо, предложи Инд1ннцу , кои е младога и угледнога кона имао, да се менлго. Оваи то наравно одбаци. ШпанБолацЂ нађе поводђ кђ свађи и ту се П061ГО; но ШпанБолацЂ наоружанЂ будући, отме му конн и продужи сђ нБиме свои путЂ. Инд1ннацЂ га до прве вароши допрати и ту га обтужи. ШпанБолацЂ буде принуђенЂ Суду предетати и конн довести; предЂ Суд10МЂ назовеИндјинца крадлБивцемЂ, доказугоћи да е конб нћговЂ, но да му га е Инд1ннацЂ украо, кадЂ е !ОШте врло младЂ бно. Бу^ући да нитко ше могао проти†тога свћдочити, то судјл немогући стварБ рћшити, намнсли 1и одпустити , но у истб 1 и махЂ повиче Инд !ннацЂ: „Конб е мои, самЂ ћу освћдочити." ЗатимЂ слипи свого горнго халБину, баци е конго на главу, и пође кђ судји, говорећи: „Оваи човекЂ доказуе, да е онђ одран10 конл, запнтаи га, кое му е око повређено." ШпанБОлацЂ, нехотећи показати никаково затезанћ, нити сумнго, одговори одма: „Десно!" Онда ИндЈннацЂ одкр1е главу конБску и рече: „ЛажешЂ, 1пе му повређено ни десно ни лево." Увћривши се суд1Н томђ оштроумномЂ и достовћрномЂ свћдочбомЂ, пресуди, да му се безђ оклеванл конб поврати. бвтимје АврамовићЂ.

ЦАКО СЕ ИМАК) ОВЦЕ ОДЂ ШАППА ЛИЧИТИ? За уклонити ову прилћпчиву и тежко лћнећу се болестБ као обште правило има сч слћдугоће пазити :