Подунавка Београд

1. Све болестне овце имаго се таки разл учити одђ здравм, сђ тога и стадо свакш данљ разгледати, да бм се посрћуће разлучити могле. 2. Несме се болестна животинн никако на п ашу и то баремЂ не на^влажномЂ време изгнати; и 3. ђубре се има колико е могуће често изђ обора чистити и што више чисте сламе разтуривати. Пошто се ово неизбћжно услов1в изпунило, шапаве овце овако лћчити валл: Чапонћци роме животинћ морак* се оштрииа ножевима и до здраве части чисто изсћћи, и то нека се учини болћ више него манћ, да бм се зловедна рана уклонила и коначно изцћдила, зашто ако и наиман ћ гнон заостане, то е повторително узрог .ђ за нову болеств, а при великои прилћпчивости и за далн> заразу. Пошто се чапонвци овако изсћчу и одт. свега гнол очисте, имаго се смћсомг. хлорскога креча , салитрасте киселине и еленска рога сђ маломт. кичицомт. одђ чекинн намазати , и тако нћговану животинш валн пренети на мћсто у обору, кое бм многомђ и чистомђ сламомЂ застрто бмло. Ако се при нћгованго како треба поступало, а нарочито при изсћциванго чапоннка безв сваке штеднћ и тако радило буде, да никаква матер1л болести незаостаие, то обичествуе животина после нћколико дана на ноге устанти; но догађаго се и случаеви , да се уизлћченима већЂ овцама или слћдствомЂ нове заразе или збогЂ неточнога чишћенн чапоннка опетЂ болеств поврати , за кои случаи исто таково лћченћ опетЂ се предузети мора. Оеобпто се примћчава, да се болеств увћкЂ сђ полн непознае, и по видимому сасвимЂ здравми чапоннкЂ ипакЂ уиутри може сакривати врло опагеу матер1к> болести. МастЂ за 100. комада овако се готови: На 1. Фунту хлорскога креча, кои врло добарЂ и наиситнје утученћ бмти има, сунутће се Уг фун ге салитрасте виселине полако и при] непрестаномЂ мћшанго, а овои сићси 4 лота прашка одђ еленски рогова додати, одђ чега та мастБ онда изгледа као танка каша. Готовити се

мора у землнномЂ углађеномЂ сосуду и на поли),. зашто иначе изђ креча подижућа се пара ласно бм оруд1н диханн у онога , кои готови , повредити могла. У осталомЂ болћ е, правити мастт, чешће у манвима количествама, него го оставити више дана да стои. Осимђ овога сполБнога лћченн внутренћ употреблнванћ антиФлогистичнн средства, имено салитре и глауберске соли , недћлБно двапутЂ као самотокЂ сђ мекиннма измћшанЂ, ускоритће излћченК.

3 М 1 П. У Африци бћЈла е една змјн, кон е сву животинго безЂ узрока уедала и свакои, кого е она увла, после неколико минута, рана отече, и живинче сконча се. То е дуго времена траало, докле еданпутЂ играгоћи се иста зм1н по трави и напоследку сћнку свого за другу змјго држећи, уеде сама себе у незнанго такимЂ отровомђ , да е и сама после краткога времена скапати морала. — Клеветниче, злотвору и неразсудлЂивче, ето ти примћра, огледаи се! А нт. Славуи.

С М Ђ С И Ц А. Дли Паша одђ Лнвине, кадЂ су му едан-путЂ нешто превели изђ новина ,,Јоигпа1 (1еГ Ешрјге," рекао е; „Само мв1 Паше требало бм да учимо читати и писати ; кадт> бм л имао у мојоК землБИ каквога Волтера (мБ1гллше , да е ВолтерЂ изнашао вћштину кнвигопечатателБства), дао бм га обћсити ; а кадЂ бм нашао кога , да више зна одђ мене, таи бм морао умрети." ПређашнБ1и кралБ СардинЈе издао е г. 1821. указЂ, кои е свакому забранБивао учити се писму и кнбизи , кои небм могао показати, да има у притнжатго 1800. Франака. А да бм тко вмше науке слушати могао , морао е исто толико доходка показати. СтранацЂ, кои бм на Шемонтскои граници Шилера, Гете-а, Волтера или Русо-а при себи имао, бшвап е натрагЂ оправлћнЂ. У Хиндускима племенима , особито кодђ матер!и, влада то обште суевћрје, да жена, кон читати и писати уме, рано удова остане; а и бое се, да познаванћ слова може повода дати кђ