Подунавка Београд

106

добро бмло, па саив лего на постелго. Чини ми се да самв спавао; а можда самћ бно и изнеможенЂ. Одђ тада су три сата протекла; кћери су ми ноге нстукомЂ покриле. Снагомљ самБ ломанЂ, но ипакљ ми е срдце окретно. Све што се е случило, и што самв чуо , представлн ми се као сант>. Дакле се е кочјншљ Броокт> обес^о. Г. АлдерманЂ Филзонђ дозвао ме е, и отоме извћстјо. Онђ е имао судеиско писмо, заедно сђ доказателБСтвомЂ мога емства, и да е БроокЂ млого дугова остав1о; напоменуо ме, да се старамЂ чоара Вилтила у Тровбригду за 100. Фунтји штерлинга намирити. Г. Филдсонђ имао е доволвно узрока, сажалнвати ме збогЂ овога изненаднога догађан. О Боже! 100. Фунт1и штерлинга! како ђу Ш исплатити? кадЂ бм се цћло мое и дћце ми иманБ продало, небћ1 100. шилинга изнело. Броокђ е бмо иначе почитованЂ за поштена и богата човека ; небм се надао да ће се сђ нБиме тако окончати. Иманћ мое жене потрошено е шштђ за нћнога дугога болованн; морао самл на послћдку ВБиве , кое е она у БрадФорду наслћдила бмла, у безценћ продати. СадЂ самв просЈнкЂ. О кадЂ бн мого 10штђ само СЛОбоДаНЂ ирОС1 *нкђ бнти! — КукаванЂ а морамЂ у тамницу ићи , ако Г. Витилђ небуде великодушанЂ! На исплату ние аи ммслити. Истога дана у вече. Стндимђ се мое слабости. У несвћстБ пасти! очанвати! Фу ! па и на провиђенћ в ћровати! па Божш свештеникЂ бнти! Фу, Томо! Но садЂ самБ опетЂ све добро наредш и сврш10, што ми е надлежало. Писмо на Г. Витила у Тровбригду однео самБ на пошту. Л самв му мон) немогућностБ касателно испунћнн мога вмствителнога обвезан!«, поштено изнв^о; да му на волви стои затворити ме. Ако буде имао човеч1е осећанћ , иматће сажалћнн ; небуде ли, то нек' ме води, куд' хоће! КадЂ самБ се вратш сђ поште, метуо самв на искушенћ храброств мое дћце. Хтћо самв Ш преправити за наигор1и случаи. Ахђ , дћвоике су мнслиле мужествен1е, него човеаЂ, и внше христјннски, него свештеникЂ. Прип0вћд10 саМБ 1ИМЂ о Брооковои смрти, о момђ емству, и о могућнима слћдствама истога. Обе су ме слушале жалостно и снуждено. „ЗарЂ у тамницу"? рече бни лагано плачући, и загрли ме у свон наручјн: „ Ахђ, тн добрни , сиротми отче! — Ништа ниси скривш , а морашЂ толико патити. Но н идемЂ у ТровбригдЂ; пастићу кђ ногама Витиловммђ, и нећу пре устати, докђ те неослободимЂ." ч Неповиче Поли уздишући, „нечини то ; трговци су трговци. Они твоимђ сузама непопуштаго ништа одђ отчинога дуга. ИдемЂ н чоару , и погодитћу се за цћлога живота о води и лебу за праву служницу , докђ моимђ радомЂ отчинђ дугЂ неизмиримЂ." Са таковима намћрама мало по мало обадве се примирише. Но на последку и оне су увидиле суетностБ свои надежда. На последку рече бни : „На што намЂ бадава само таковн планови? Чекаимо одговорЂ Г. Витила; буде ли онђ свирћпЂ, нека га. Богђ е и у тамница, Отче , тм иди у тамницу ; можда ће ти тамо болћ бнти , него сада овде сђ нами у бћдномЂ животу. Иди , ерЂ полазишЂ безЂ кривице. У томђ нема за тебе срамоте. Мн ћемо се обадве погодити као служавке, и са нзшомђ платомЂ набавлнтћемо ти сваке угодности. И на послћдку нестмдимЂ се ни самога прос1нченн. За отца просити , Јсвето е и лћпо. ПокадкадЂ долазитћемо и поођавати те. Тн ћешЂ бнти добро негованЂ. Немамо се чега више плашити." „Тн имашЂ право бни," рече Пола: „тко се плаши, невћрув Бога. Л се нестрашимЂ. Л ћу бмти сасвимЂ весела, као што могу 6 б 1 тн , разставлћна одђ отца и одђ тебе." Укрћпили су ми такови разговори срдце. ФлеетманЂ имао е право, што ми е при одлазку реко, да н имамЂ при мени два бож1н анђела. У очи новога лћта. Година се свршила. БлагодаримЂ Богу, она е бнла , сђ изузеткомЂ нћколике бурности, радости пуна годиса! Истина често нисмо имали наести се — но нпак-ћ бнлн смо сити. Истина долазиле су момђ бћдномЂ издржанго често горке бриге ; но бриге доносиле су н радостб. Садт. доиста едва имамЂ толико, да и и мон дћца животђ шштђ за по године обдржавати можемо, но колико нби немаго ни толико, и незнаго одђ чега ће друпи данЂ ашвитн! Истина изгубт самв мое мћсто; остао самБ подђ мош старостБ безЂ службе и леба; ■— а могуће е, да ћу морати идуће године и у затвору бн-