Подунавка Београд

108

тикђ упра†сђ тћше, да мое опорочи, хтео Г. Спасићево дћло препоручити као чисто одђ онм недостатака, кое критикт> у моме примћчава ј и болћ одћ овога? Или е наипосле по онои пословицм : Маика ћерку кара, снаи преговара , хтео Г. критик -б само да овимђ начиномђ , мое д1>ло узевши на среду, о тамо изишавшеиЂ Г. Снасићевомљ , као наговештугоћи, примћчанјн пред ^Ј светомЂ подразумително учини? Георг!и ХаджићЂ.

ДОСТОПАМЕТНОСТИ. 1. У Срезу 'Гимочко - ЗаглавскомЂ Окруж1 *а Гургусовачкога у еелу Долнбои Каменици има една стара црква , у коши се сада већЂ више неслужи. Има на себи и труло и торонв еданЂ^ и на овомђ опетЂ капелу, кол е посвећена, какако лгоди приповћдаго, храму 40 ЛЧученика, а прква сама Ваведешго Пресвете Богородице. Сва е црква плочама покривена, а изнутра измолована. Сђ леве стране кодђ царски двер1и стое два лика, између кои виде се трагови некаквога надписа, одђ коега самв ово само разабрати могао: „МихаилЂ ДеспогЂ Ха Ба благовћренв." 2. У Срезу СврлБичкомЂ Окруж1н Гургусовачкога кодђ села Периша находи се една цћлителна вода, кон у пећини названои Пандирало, дублБиномЂ одђ 50. кораклан, извире. На ово мћсто скуплнго се са свм страна неволвници, кои одђ очо-болћ страдаго, те у нутра у пећину редомЂ по едно лице (будући е ова врло тесна) улази и умива се. Лгобопмтства ради и н самв ово достопаметно м4сто посћтјо, и ту на стћни нашао слћдугоћ1Н написЂ: „Дзнилђ Владикинђ ПисарЂ отђ Видинђ Августа 22 А ЦЈ I И 1818." Милошђ МилисавлћвићЂ, ђумрукџ1н ПандиралскЈи.

М1.1СЛИ ХЕРЦОГА ДЕ ЛА РОШЕФУКО. Често узвншавамо славу едногљ, да бн уиалили славу другогљ.

Добродћтелв небв1 заилазила тако далеко, када небн у дружтву са честолгоб!емЂ путовала. Лготнн жена еств руменило, кое оне употреблгого за узвншеше красоте. Лицемћр1е може се звати почитан ^емЂ, ков порокЂ одае добродћтелБИ. Немогу се сви они звати благодарни , кои испуннваго дугЂ благодарности. Старати се што пре платити за учинћно намЂ благодћнше, сстђ родЂ неблагодарности. Гордоств нежели бшти подђ дугомЂ, а самолгоб1б не радо плаћа. Лгоди, кои намЂ учине добро , хоће да ии трпелвиво сносимо одђ нби и зло. Неки и са пороцима допадну намЂ се, а на неке и са добрима качествама мрзимо. Краснорћч1в несастои се у звуку гласа, колико у избиравго рћчш. Оно е право краснорћч!е, кадЂ се говори све, што треба. Мн идемо на то, да познамо друге, а нежелимо да и други познаду насЂ. Чувати здравлћ са великимЂ уздржашемЂ, еств права мучећа болеств. Одсуствованћ слабе страсти умалива, а силне увеличава, подобно вћтру, кои свћћу гаси, а пламенЂ умножава. 1овант> ђ. бвтимЈевићЂ.

НОВЕ КНБИГЕ. Луча Микрокозма одг> Еладике Црногорскога Петра Петровића Шгоша. Н Београду Кннжества Србскога КншгопечатшомЂ 1845. —■ На 8 - кустр. 81. О начину, коимг пародт, кодг насг овце одљ строке чува. Саобштен^ Дра. Медовића. ■ — На 8ку, стр. 10. Наука о Србскомг Стихотворент. Списана одт, Дра. 1оанна Суббдтића. П Будиму писменге кр. Свеучилишта Пештанско†1845. — На 8 - ку. стр. XII. 152.

УчредникЂ Милошђ Поповић -Б. Издано и печатано у Правителственои КнвигопечатнБИ у Београду.