Подунавка Београд

107

уд; одвоенЂ одђ иои добри кћер1и. Но бни ииа право: Богђ е и у тамници! Чистои савћсти и у самомљ паклу нив па80, а рђавммЂ душама и у самомЂ небу ние небо. Тко може бмти безљ много ; онаи е богатЂ. Добра савћств надвшшава свћтску честв. КаД Ђ човекЋ равнодушно сматрати монге оно, што лн)ди обичаваго, но називаго срамотомт> и чешћу, еств почитанхн достолнђ . Тко се може одрећи свћта, има небо. Л разумћвамг. одт> дава на данЂ болћ, од-кадљ га у школи судбине читамЂ. Учени у ОксФорду и Камбригду разуму само рћчв истога, а не духг. н Ј јговћ . Природа е наиболн изложителвка Евангел1л. Сђ овммђ разсуђеннма заклгочавамЂ а данасљ годину. Врло ми е мило, што одт> некоиико година оваи дневникЂ продужавамЂ. Требало бм да свакш човекЂ таковми држи; човекЂ учи одђ самога себе више, него изђ наипоучителн1и кнбига. КадЂ писанћмЂ свои ммс.м« и осећана сваши данЂ сами себи начертавамо, видимо при понцу године, колико лица имамо. ЧовекЂ ни у едномЂ сату ние себи раванЂ. Тко вели , да познае самога себе, има право само у ономђ тренућу, кадЂ то о себи говори , ерЂ онда тако осећа себе. Мало нби знаду , шта су гоче бмли; а 1 оштђ манЕ, шта ће сутра бмти. И зато е дневникЂ нужданЂ, да човекЂ добме тврђе повћренћ на Бога и провидћн1б. Цћла свћтска повћстница неучи насЂ тако живо, као повћстница мислш, разсуђенн и осећанн еднога единога човека за 12. мћсецш. П самћ и ове године искусно истину оне пословице нашо: Несрећа редко долази сама; — али кадЂ се зла наивећма умноже, онда починго опетЂ лћпи часови. Тада самв а, сђ изусеткомЂ првмпоколебанл, заистанаизадоволвИ1и, кадЂ ми е наирђав1е; ербо се већЂ радуемЂ болћму, што ће слћдовати , и смеемЂ се, ербо ие ништа неможе погрузити. Наироти†тога, кадЂ све по желви иде , онда самв бриаганЂ н невесео, врЂ се немогу покого безбрижно одати ) будући да н невћруемЂ томђ покого. Ово е наивеће зло , коимђ се затећи даемЂ. И то е астина, да се чини свака несрећа у далвини страшн1а, него што е дћиствително, кадЂ насЂ иападне; бурни облаци нечине се изђ близа таво црни, као што су изђ далвине. При свима Рђавима догађаима уобичаш самв себи одма по-

ммслити: како слћдство може за мене наишкодЛБивЈе бмти. — По томђ се безЂ свакога околиша наивећма оснажимЂ, и оно редко дође. А и ово наодимЂ за добро. КадкадЂ играмЂ се сђ надеждама, али се недамЂ одђ нби играти. Надежде подђ уздомЂ држати, ммслимђ да е не редко срећа, ерЂ онда бћже одђ насЂ млога саннрства, као да се одђ насЂ стмде. Тежко ономђ , к'о е игра свои надежда! Онђ се тиме завалгое у блуднго. (Продуженш сл-ћдуе.)

ДОДАТАКЂ ОДГОВОРУ НА КРИТИКУ Г. МАТ16 БАНА. У исто по готову време, кадЂ самв а мое землћописаше издао , изишло е, као што е у огласителго 89. числа Србски новина (Београдски) 7. Новембра 1845. лвлћно, у Београду: „Земл$описатв целогЂ света, сачин^но по напновгвмг државномЂ стант за виша и нижа училишта Г. Милованомт, И. Спасићемг , ДокторомЂ ФилософГв, РедовншмЂ ЧленомЂ Дружтва Србске Словесности, Чл. Одбора Просвештетл и ГлавнимЂ НправитеЛ&М7, основни Нчилишта Кнпжества СрбГв." По овоме чудити се морамЂ , како то, одђ куда и сђ к 010 мђ намеромЂ да се у истм Београдски Новина листу Подунавки, числама 46 52., 17. Ноемвр1н до конца Декемврја 1845. критизира вмшепоменуто мое дћло , кадљ о дћлу Г. Спасића никакве и наиманћ критике или реценз1е ту не видисмо, а а нити самв човекЂ одђ строго кнвижевногЂ или школскогђ реда , нити самБ мое дћло за вмсоке школе наменуо, да се у нБима предае, нити е на исто бмло у Србш вмше него само 11. пренумеранта , као што в изђ овм спиека на краго кнБиге видити, а Србске Новине Београдске опетЂ у маломЂ числу долазе онамо, гди се моа кнвига купуе и чита. Л ммслил1Ђ , да бм за едногЂ кнвижевника у Београду и за тамошнвји иванЂ листђ и овога читателћ много прече морало бмти, да оно одђ исте струке дћло, кое е тамо изишло, и то одђ ВБ1СОкоученога и многоотличногђ отечественника , кои е таково израдт, и кое е за училишта нижа и вмша наменуто, претресе и оцени, како е добро и коликоодговара опредћлешго свомђ и праведномЂ очекиванго обштине. Или се нашло, да оно тамо изишавше дћло ше ни вредно критизирати? Или е Г. кри-