Подунавка Београд

Ж 32.

БеоградЂ 9 Августа.

182 6

ЛИСТОВИ ИЗЂ ДНЕВИИКА СИРОТОГА СВЕШТЕНИКА ВИКАРА ОДЂ ВИЛТШИРА. (Продуженк.)

3. Н н у а р а. Данасље сншо у госттницу Г. викарЂ Блехнн-Б сђ ^ћгопоиЂ младомЂ »Г. сз 'пругомЋ, и дао ме в звати. Н му одемЂ сђ места. Онт. е пр|нтан|, човенЋ, кои велииу улкЈдностх, има. Одкр1 - е ми, да е онђ изабратт, за наслћдника мое слунгбе; да ;кели свое звамје , аноапротнву тога ништа немамЋ, одма примити ; да а могу међутимЋ до .Ускрса у црквеномЋ обмталишту пребмвати; а онћ да ће за то време у снремлћнм неколнко за н1 ,га собаудому Г. Алдерман-Филтеона сместити се. И му одговоримЋ, ако има волго, да му одма предамЋ сва званична дКла, како бм се мог<» тимћ слободнје за другу службу старати, само дгелнмЋ у црквама , у коима самг. више година речг, Боишо обаспнвао, моимћ досадашнипмЋ слушателиима опростителну проповћдг, дати. На то ми св онћ обећа, даће после подне кодћ мене доћи, да станћ црковногЋ обмталишта разгледи; па доиста сђ нћговомЂ супругомЂ и Г. АлдерманомЂ после подне дође. Млада е госпођа већЂ близу порођан. Она е изгледала мало горда и да в одђ знатне 4>амил1е ; будући !ои н1е бмло по волћи у целои кући , и мок) кћерг, едва е сдногђ погледа удостоила, кадЋ е малогЂ АлФреда у колевки видила, обрати се кђ бни и рече: „ЗарЂ сте вм већЂ удата?" Добра бника зарумени се и главомЂ противно замаше, допђ е кђ тому врло полако нешто

проговорила. Морао самв сиротои девоики у забуни нћнои помоћи. Г. Блехинкова слушала е мого причу сћ великнмЂ лгобопмтствомЂ, ла склони уста и окрене ми леђа. То ми се чипило непристоино, али нисамг, ништа казао. КадЋ самг, 1и понуд10 едномЂ шолбомђ тел, одрекл!Г су ми. Г. викарЂ види се да свакомЂ мигу нћгове младе супруге безЈсловно покоравати се мора. Бмли смо сасвпмЂ весели , што смо се опростилн овогђ посећенл. 6. Лнуа ра. Г. Витилђ е прло добарЂ човекЂ, по нћговомђ писму судећи, онђ ме сагкалнва збогЂ могђ несрећногЋ емства , и утКшава ме сђ изнснен!6ИЂ , да нећу бмти збогЋ плаћанн узнемиренЂ, макарЂ да га текЂ за десетЂ година, или нигда* неиамиримЋ; види се да су му позната мон домаћа обстоателства, ерЂ се изражава врло штедлбиво. Онђ ме држи за поштена човека; и томе наивећма весе.ш. А у томђ се неће преварити. Л ћу садЋ самЋ, чвмт. узмогу у ТровбригдЂ отићи, и нћму Флеетмановм 12. Фунтји штерлинга за рачунЂ могћ грдноп, дуга однети. Премда ме бни већЂ увћрава, да добро спана кодђ малогЂ АлФреда, да е ноћу врло миранЂ и да се само по еданпутЂ буди, кадЂ му она изђ нћгове мале шолЋице пити дае : опетЂ се нешто бринемЂ за девоику. Она далеко ние више гкилосна као пређе, премда се види млого веселја и срећнјн , него кадЂ смо се свак1и данЂ о издржанго бринули, по кадкадЂ седи она при шивенго , као нема и недвишима саннгоћи сђ отворенима очима, и и-