Подунавка Београд

114

наче оиако прилКжне руие кипнлвак) у криио, кадт> !ои се тада што рекне, тр<-не се и мора се ммсиити, шта јон е речено. Лвно се види, да ово доиазн одт, прекиданн ноћногт. покон, премда она неда о томђ рећи. Да мало данго поспава, неда се на то приволити; врт. свагда говори, да нш е врло добро. Небм мого веровати, да е она тако суетна. Флеетманова похвала за цело шн 108 се недопала, ерЂ ми е изискала писмо, да га !Ошт> еданпутљ прочита. Она ми га шшђ 1пе повратила, и држи га у нћнои посленои кориици! Шта му драго, суетно створечЉ. 8. Лнуа ра. Мои опростна проповћдБ праћеиа е сузама наивеће частн слушателл? СадЋ текЋ видимђ, да су ме обштине лгобиле. Одт. св1го страна говорено ми е млого обвезателно , и са поклонима преиспундвале су ме. Нигда досадЂ у мо5ои кући нисамв имао толико сваконкн препитателиб2 средства и толико вина, као садт>. Да самг. овога само стоту частв у некимт. нуждни «Ђ данима имао , дра!ао бм се за пресрећна. Садт. доиста пливамо у изобил1ГО. Али велика часп. одт» тога већт. е отишла. Л познаемт. неколико сироти породица у Крекелади, а бни ш позиае 10ШТ. више, него а. Драгн лгоди садт. се сђ нама веселе. ПроповКдБ ме е она врло лко коснула, сузама самв го написао; таК е предметт. бмо о разлученго одт. могт. целогт. досадашнћгт, свћта, одт. могт. звашл и одт. могт. опредћленн, ИзгнанЂ самв изт. винограда као неполезнши работникЂ , а ра.уо самв, не као наемникт., и посадт самв млогу благородну лозу, и млопи непотребнмК коро†оплев1о. ИзгнанЂ самг. изђ могђ винограда , гди самв се данЂ и ноћг. старао и бдш, уч1о , опоминно , тћшЈо и мол10 се. Сваку болника постелго н самв обилазш; крепш сам!. умируће прн последнћмт. боренго са светомт. надеиЈдомт.; грешнике самв поправлно, си» роте нисамв Јусамлћне оставлио, а изгублћне самБ опетЂ повраћао на путЂ живота. Ахт., све ове душе, кое су за мого свезане бмле, садЂ ми се отрзку, па како да ми се срце нецепа? — Но некЂ буде Боила волн! Драговолт.но 6 б 1 мол1о Г. доктора Шнарта, да ми викар1атт. безт. сваке плате остави , да ше мои послћдникЂ зван1е већт. бмо предузео. Л самв навиннутЂ на сиромаштво шшт. одђ д!>тинства, и бриге а1е нису оставлнле, одт. како еаив изт. дћтинства стушо. Имамт. доволбно

за мене и мое кћери одђ АлФррдовм за пррпмпанје новаца. Мм мојкнмо за доцш'е године оставлнти и сабирати, и ст. нашомн пропшц, раномЂ задоволапати се. Небм више тулпо па ветарЂ »Г.непогоду, кои бм се излИвала^надн мошмђ седомЂ косомђ , кадЂ бм само јопп. иого моимт. обштинама слово Боаи'н пропон1»дати. Нека буде! нећу роптати. Сузе, ко« на <>ваи листт. падаго, нису сузе незадоволБноо ги. Л нигда непроснмт. за богатство и срећу, н шшт> нигда нисамБ за то мо.н'о; но, Боже, Боасе! неодби твогђ слугу па свагда изт. твое службе, и ако су н1»гове моћи слабе; доиустч ми опетЂ ступнти у твои виноградЂ , и подљ твоимт. благословомђ душе усићавати. 13. Л н у а р а. Мое путованћ у Тровбригт. преко сваке надежде добро е испало. Дошо самБ доцканЂ у^вече сђ уморнммБ ногама устару пр1нтелБСку варошнцу, па самБ се доцканЂ у готру пробудш одђ сиаванн. Пошто самБ се чисто обуко — одђ мое женидбе нисамБ бмо тако иакићенЂ — добра бни постарала се е нћерски за нћногЂ отца, оставнмЂ гост!оницу и одемЂ Г. Витилу. Онђ обмтава у красномЂ великомђ дому. Онђ ме нанпре нешто ладно прими; почемЂ ^самБ муГпакЂ мое име казао, одведе ме у нћгову малу, но лепу послену собицу — овде му благодаримв на нћговои великон доброти и милости; приповћдимЂ му, како самБ дошо до оногђ емства, и какове самБ горке судбе снео. По томђ самБ хтео мои 12. Фунтш штердинга на асталЂ метути. Г Витилђ гледаше ме смешећи се и ћутагоћи у усићенго за неко време. Иотомђ пруаш ми нћгову руку, потре се мого и рече: „Н васЂ већЂ познаемЂ. Известш самБ се точно о вами. Вм сте ноштенЂ човекЂ. Узмите опетЂ себи ваши 12. фунтШ штерлинга. Мое срце неможе то поднети , да васЂ у таковнма обстонтелствамај лишимђ новогодишнћга дара. Рад!е ћу н нешто 1 ошђ додати, кое ћете вн тако добри бмти за споменЂ одђ мене узети. Устаде, донесе изђ друге собе неко писмо, ено, отвори га н рекне: „Познаете ли јошђ ово емство и вашЂ подписђ ? Л га даемЂ вамн и вашои деци." Онђ поцепа артјго преко среде и преда ми го у руке. НисамБ мого проговорити?,2 тако самБ бмо клонутЂ. Очи ми се засузе, Онђ е видш добро да самБ му радо хтео благодарити, али нисамБ мого, па рече: „Манте се! манте се! ни словца