Подунавка Београд

119

дођемЂ самЋ овапо, да се о томљ уверимЋ начинЂ, коимђ сте ме вб1 примили, рћшјо е." „Заборав!о самв казати, да се моа сестра н1€ више у домђ стрица повратила, будући самв пре четири месеца до 6 бш подигнуту противљ н Кга парницу , и стушо у притаЈканЈе мои очеви добара? У време докђ е туторЂ нову парницу противу мене за повратакЂ сестре подигнуо, пре неколико дана умро е старБ1 лордЂ ударомЂ погођенЂ, па тако мои зетЂ изави садЂ нћгово венчанћ нвно. Сђ тимђ е парница уништена, и узрокЂ подигнутЂ, дћте више крити. РодителЂи су са мномђ дошли, да га одведу, као што самв и л дошо ваеЂ са целомЂ вашомЂ Фамил 10 мђ одвести, ано неодб1ете мого попуду." ш : втиодг. , 9анв(ДОабч». „Докђ е тралла парницај кого самв н вод1о, остала е парох1а непопунћна, кое управлнн]'! припада мо!ои породици. Л имамљ право подарити паро \110 ту , код има прихода преко 200. фунтш штерлинга са великимЂ и малимЂ десетцима. Вбј, Г. викару, изгубили сте вашу службу. Л б Б1 се срећнБШЂ назвао , кадЂ 6б1 у мо5ои околини живили, и оне се парох1е примили." СамЂ Богђ зна како самв се охрабр1о на оверечи. Мое се су очипомрачиле одђ радостни суза? ЗагрлимЂ оногђ човека, кои ми е 6 бш вћстникЂ неба. ПаднемЂ му на прси. Потомђ га обувати Поли сђ радостномЂ викомђ. бни благодарно полгоби руку Баронету. Онђ се очевидномЂ забуномЂ изтргне одђ нћ,. и остави насЂ. 1 ошђ су ме грлиле мое веселе кћери, и 10шђ су се м^ша ^е наше сузе и Јкелћ среће, кадЂ баронЂ опед-љ ^ође сђ нћговБ1МЂ зетомЂ лордомђ СандомЂ и овога супругомЂ. Ова, особито лепа, млада госпон, безЂ да насЂ поздрави, оде одма колевки детета. Ту клекне предЂ малбјмђ АлФредомЂ, полгоби му лице, и плакаше нко. ЛордЂ е подигне, и доста е муке имао, докђ го умири. ПочемЂ се мало повратила и кодђ насЂ се извинила, збогЂ онаквога н Б ногђ поступка , благодарила е наиучтивЈимЂ изразима наипре мени , потомђ Поли. Ова одб!е сву благодарноств одђ себе, и покаже на вну|, кон се кђ прозору склонила бБ1ла, говорећи: „Мати е она мол сестра!" Госпол СандомЂ приступи кђ бни, гледала го е подуго нема, и радостна обрне се по томђ на нћногЂ брата и привуче вну у свон наруч1а. Сирота бника у нћнои стб 1 длбивости едва е гледала.

„Н самв вамЂ обвезана," ренне Госпон. „Но што сте вб1 момђ матернћмЂ срцу добро учинили, немогуће е исплатити. Учините ме вашомЂ сестромЂ, лгобави достоина бни; ерЂ сестра една према другои немаго никаквогЂ урачунћнн." Докђ су се нби две грлиле дође и БаронетЂ. „Ево могђ сиротогЂ брата" рекне госпол. „Ако сте ми вб 1 садЂ сестра , то и онђ сме ближе вашемЂ срцу стонти , лгобезна бни. Сме ли ОНЂ? бни зарумени се и рекне „ Онђ е благодТ .телБ мога отца. „Госпоа одговори: „ЗарЂ ВБ1 нећете да будете благодћтелБка могђ сиротогђ брата? Погледаите га пр1нтелЂеки. О, да знате како взсђ онђ лгоби!" Ј 9ТНН9к6 БаронЂ узме бнину руку и полгоби го , и рекне , докђ е бни гледала, да го одђ нћга изчупа: „Господично, зарЂ оћете да ме несрећнб1мђ оставите? каковЂ ћу н 6 б 1 ти безЂ ове руке!" •— бни у забуни остави му руку. Онда доведе БгронЂ мого кђ кћерв мени , и мол10 ме е, да га благословимЂ, као могђ СБ1на. „бни," рекнемЂ н , „сђ то 6 омђ 6 исто она-

ко, као и самномЂ. Саннмо мб1?

ОћешЂ

га моћи лгобити? рћши тб 1 !" Она баци очи на Баронета, кои е у великомђ немиру предЂ нђомђ стаио, и баци пронзлбиво погледЂ на нћга ; потомђ узме у нћне обадве руке нЕгову руку, принесе исту прсима , погледи на небо, и рекне лагано: „Богђ е рћгшо!" И благословимЂ мога смна и мого кћерЂ. гТ'Ј\0' л ;: . с■ 1 Обое се загрле. ББ1ла е свечана тишина Сви г,б; смо плакали. На едан -путЂ скочи Пала са сузнима очима и обеси се мени о вратЂ, говорећи: „Ето намЂ новогодишнћгЂ дара, епископске капе, пре-

ко енископске капе.

!и

у томђ се пробуди АлФредЂ. Бадава е; оваи данЂ немогу описати. — Мое срећно срце преиспунћно е и свудЂ самв узнемиренЂ. 0ГЛЕДАЛО. Лћпо и ружно, старо и младо, — свако лице плаћа огледалу данакЋ. ПустинЂикЂ, кои се живота наситјо, нема истина никаковм огледала у свок)В колеби, но