Подунавка Београд

120

опеттз зато непропушћа погледЂ у бистрои во- =[ ди потока бацити, кадгодт> по воду иде. да свои | ликђ види. Заиста, кадт> бм морао човеКЂ све- | му покућанству одказати, ог чедало бм бмло по- | следнћ, сђ коимђ бм се разстао. И кадЂ о наноз- | билБнпшт. стварима ммслнмо , неможемо иапро- I тивт> стати прилици, да барЂ едаредч, погледЂ у ј огледало небацимо. КадЂ пишемо, читаии , едемо, п1емо , плачемо , зкалимо и облачимо се, ј свагда намЂ е мило , да нашЂ о 6 ликђ у огледа- ) лу видимо. ] Ова же.ш огледанн еств свакому возрасту ј своиствена, и у сваг.ои землви кодђ куће ; ако I желимо сђ дивлацима полезно трговати, треба ? да имђ огледала дамо. Огледала су пролазећш ј новацЂ и свагда снагкно обчаранје зактеванн. Па што дивлнка увеселнва, то е и лћоомЂ | полу мило и драго? Свак1и данЂ казуемо гос- 1 полма и господичнама да су л!ше и драгкестне. Тко ће имђ за 3.10 прјимити , што се гкеле о истини и неистинитости тогђ уверена чрезЂ огледало са«е освћдочити? Зашто небм дћвоици мило бмло, да свое черте сматра , кое толико младића за дражестне држе. КадЂ е милина, оно уживати, ное лгобимо, н!€ дакле чудо , што огледало као наилгобведостоин1егЂ пр^ателн цћнимо, кои е заедно и умилнтб1и утћшителв, ерЂ онђ зиа наћи накнад а сваку ругобу. Ако каква лћпотица види , да ши уста и носђ н !е наиправилн1е изображенЂ, ј опетЂ налази утћху у блистагоћима очима. Оиа се смћши на волшебно огледало, а учтивми совћтникЂ повраћа 1оВ натрагЂ услађено смћшенћ. ЈКена, ко соперница у шараглћ баци ,страшлвивми младићЂ, кои ммсли да е лћпЂ, накратко, сви лгоди траже утћху и охрабренћ у огледалу. Оио е судш наинов1егЂ украса главе и учителв вештине , сђ којомђ се пр1атиост1> у манћ дражестнммЂ Формама разв1н. Млада гоопа, кон е новогђ лгобезника уловила, спиеателв , коега е дћло лћпо прјимлћно, адвокатЂ, кои е процесЂ добв10, дћте, кое е награду получило ; ни едно одђ овбј непропушћа, погледЂ задоволБства у прво огледало, на кое наиђе, бацити; чини се као да е наиславше слћдство мале вредности, ако немамо прилике, да сами себи кажемо, како смо са собомЂ задоволвни. преведено одђ 6 в. А в р а м о в и ћ а.

!! Ђ К О Л И Н О Р Ђ Ч I И МАТ16 БАНА о одговору Г. Георпл Хаџића. НемамЂ ни времена, ни волћ, ни шта да систематически одговоримЂ на чланакЂ Г. Хаџића. НемамЂ времена, ерЂ се садЂ занимамЂ еднммђ КНБИЖеВНММЂ дћлцемЂ обште ползе, и ммсличђ , да ше вредно и да бм управо грћхота бмла , исто оставити и мое време потрошити на оироврженћ онаковога одговора , кака†е Г. ХаџићЂ дао. — НемамЂволћ, ерЂ Г. АџићЂ Н1е мого критику опровргао кнвиживнммђ начиномђ , него ме само изруипо. ЈЗ се нисамв на мћго†чланакЂ налготш, већЂ самЂ се зачуд10, и 1 оштђ се чуднимћ, да се еданЂ кнвижеванЂ чо! векЂ пуст!о онако одђ гнћва и духа неразло[ жите освете заслћпитн, те безЂ икаквога обзира на публикумЂ и на свое достоинство написао е еданЂ чланакЂ, у коему никаква показанЈн науке, никаква трага умћрености нема, ио гола пркосБ и злоба влада. У пркосеиго и злоблћнго а немамЂ способности ни насладе, и у томђ свакому уступамЂ. — НемамЂ шта, реко, да одговоримЂ; и оз 6 б!ли шта да одговоримЂ човеку, кои умћсто што бм опровргао едну ио едну све точке мое критике , неуме другач1е одбранити свое дћло, него извиннвагоћи се да онђ н!е кнвижеванЂ човекЂ у строгомЂ сммслу, (лћпа извинћша ! Одђ како е постала кнБижевноств на | свћту иема му другога примћра!) и пвггагоћи ме, зашто л нисамБ оставјо на миру нћгово дћло, па узео протрести оно Г. Спасића ! Лћпа заиста пмтанн! Зашто Г. СпасићЂ Н1в писао за читавми публикумЂ србск1и , као што сте вм, Г. Хаџићу, но само за ученике србске; ради чега противу вашега мнћнш л ммслимђ да е ва| ше дћло морало бмти много савршен1е него ли нћго.во, а тамо нћгово е много савршенЈе одђ з вашега прама кругу, за кои е писано. Шта да ; одговоримЂ човеку , кои незна да иначе одбра1 ни свое дћло , него говорећи : „да самп н суетанЂ! да самв претеранЂ! да ниеамБ кадарЂ написати еданЂ землвописЂ! Да самв глупЂ! да самБ безЂ икакве способности! да неразумћвамЂ што е критика! да самп МорлакЂ! да самв ДалматинацЂ! да самв само одђ нћкога времена добмо качество Србина!!! да носимђ наочаре!!!" и тако далћ ! Шта да на то одговоримЂ? каква ! сношен1н то има са еднммЂ аемлвописомЂ? шта _на то може човекЂ, него слећи раменомЂ и непуштати се сђ таковБ1МЂ списателћмЂ у препирке? (КонацЂ сл^ћдуе.)

УчредникЂ Мидошђ Поповићт>. Издано и печатаио у Правителственои КнБигопечатнви у Београду.