Подунавка Београд

124

зицима? или ммсли, да окромг. нћга више нитко други ни наиманћ незна 1и? А што онђ говори , да е цркпенми езмкЂ еданљ езмк-Б за себе, и дае до те мћре изгубхо своиство старога бЗЕлка, да се има сматрати као езБш-Б другш; то му а недозволнвамЋ никако. Да бм се доказало, ше ни наиманћ било иотребно, излагати исторјго езмка , коа у овому пмташо по начину, коимђ е одђ нћга изложена , нерћшава ништа; него е требало опредћлити границе, преко кои кадЂ еданЂ езмкг. пређе, престае самосталнБШЂ бмти, и у другји прелази, па доказати, даеезмкт. црквено-грчк1И те границе прекорачт. А н ммслимђ , да еданЂ езмкЂ, доклегодЂ одргкава истачне (идентимеске) рћчи, и исту граматику, исте форме и истми гетумЂ, естћ самосталанЂ, и ако е изђ ко•рћна,кое већЂ има, произвео нћколико новм рћч;и или кака†барбаризамЂ упустјо, да се нема сђ тога сматрати као нћкји сзмкђ сасвимЋ нове категор1е , ерЂ у т<»му случаго бмло бм не три, као што говори Г. ХаџићЂ, гр чка езБша, него шестЂ или осамЂ. Треба разабрати, што су Фази, или епохе еднога езмка , а што еу корћните промћне истога. Нека погледа Г. ХаџићЂ на Форму будућега времена и дателнога падеша у новому грчкому езћшу, и нека ш сравни са будућимЂ временомЂ и дателнБ1МЂ падежомЂ езмка црквенога, па ће одма заклгочити изђ саиога тога, да су то два еЗБша сасвимЂ различне нарави; а нека сравни будуће време и дателнми паден ;Ђ езмка црквенога са будућимЂ и дателнБЈМЂ старога езБша, па ће наћи, да су она еднака. — Пре него што заклгочимЂ, познвамЂ Г. Хаџића, да онђ . као што ме е нвно опао, да самЂ преписао еданЂ дћлЂ мое критике изђ нћкога Итал1ннскога списатела, тако да ми у лвнима листовима тога списателн именуе, и изворне нћгове рћчи у овому листу наведе; позивамЂ га, реко, и то му ставлнмЂ на нћгову честв; а доклегодЂ ми онђ то неучини, н га обтужуемЂ предЂ свимђ публикумомЂ као кнбигкевнога опадача и варалицу; при тому даемЂ му властћ, да не само у итал1ннскои кнБижевности, но и у свима кнвижевностима Европе тражи, дали самв н оно одакле преписао, па ако то на горереченми начинЂ онђ докаже, онда некамени предЂ своимђ публикомЂ у очи баци оно име, кое а овде нћму свимђ правомЂ даемЂ. —- А ако хоће да му н нћго†одговорЂ уред-

но онровргнемЂ, нека онђ наипре опровргне све оно шестдесетЂ погрћшнБ1 точака , што сам& му у описанго саме Европе, и што 1ои предходи, нашао, и нћгово опроврженћ нека буде достоииствено, нека му буде одђ намети диктирано , а не одђ страсти. У кнвижевности страсти нема мћста, него разуму ; многи тако речени спиеателБи показали су своима дћлима, да имаго врло маленЂ умЂ, а своимђ препиркама, да имаго врло малену душу. Нека тога небуде у нашои кнвижевностн. Опоменимо се, да су ма. ленкоств и злоба недостоине благороднога србскога карактера.

ШТА е РАЗУМЂ? РазумЂ е путеводителв волћ. Нћгово впечатлћнје предводи наше склоности и пожеланјн. И тако утврђенћ нћгово у истина естБ источникђ и основан1в правоте срца. РазумногЂ не само намерена но и помБпплћна неунланлго се одђ стазе закона и добродћтелви. 6рЂ свакЈи е зеконђ у суштеству своме начертан1е и свака добродћтелБ испунћнћ справедлбивости . Тко се саображава сђ нбомђ , таЗ нигда неможе укорити себе излишномђ лгобави преме себи самому. Онђ е далеко одђ тога, да бм ммсл10 о пристраст!го. Нитко дужности грађанина неможе испунлвати сђ 6олбомђ точносћу, одђ човека ^правдолгобива. Онђ нигда не граби т^ђе право. брбо давати свакоме по достолнио естБ непремћннми и свагдашнБ1и вћговђ законЂ. 1ованЂ 1). 6втим1евићЂ.

ИСТИНИТА АНЕКДОТА. У едномЂ селу, гди е 6 б 1 ло жителл дволкв вћре, христ1ннске и нехрист1анске, приврженици последнћ имали су едно сгаро запуштено гроблћ. Старћшина селскЈи, кои е 6 б1г > Христглнинђ , градГо е кућу, па сђ овога гробла донесе каменћ и у свого кућу узида. Овбшђ се друга страна нађе увређена и отиде владћтелго ХристЈлнину на тужбу; на кое владћтелБ одма преступника даде кђ себи довести, и запмта га, како се усуд^о то учинити. ПреступникЂ одговори: „Господару! Тм си кадарЂ и светишЂ се живнмђ невћрама; и н бм самБ, ал' немогу, па се светимЂ на мртвима." Наравно, на ово е слБдовао опроштаи преступннку. Л. М. Н.

УчредннкЂ Мидошђ Поповићт,. Издано в печатано у Правнтелственои квБиг .опечатн>и у Београду.