Подунавка Београд

123

до између нЋгови поданика тако иевалллм лгод1и , кои су сђ 1љиме издаинички поступали. Два млада племића римска, Секстусљ и Лентулт., одђ кои в еданЂ ст. царемљ одрастао, и сђ нбнме заедно воспмтанЂ 6 бш, когћ е Титђ наиићжнЈе лЈобјо, и свакш дант> нова му бкагодћанјн указивао , учине противу нћга созаклет1е. Они су намћравали у одређено време капитолЈумљ да запале, томђ приликомЂ цара да убпо, и тако владу себи да присвое. Но созаклетје буде одкрвшено , и они буду поватани , испштани, и одђ сената на смртв осуђеии. Смртна пресуда НБ10ва буде Титу подпешена, кои заповћди, да се крБЈвци предЂ нБга доведу; ови дођу, и стану предЂ нћга сђ лицемЂ у землго оборенБ1МЂ, на комђ се е покавше, гризенћ ссвћсти и смртнбш страхЂ лсно вид10. СадЂ царЂ данБЈМЂ знакомђ удали свое одђ себе, и сђ осуђеницима самЂ у соби остане, па, место да ш за онолику продрзлБивоств И злу намћру нЂЈову праведно грди, само ш отечески поеовћтуе, и тако нђима и нЕновБШЂ единоммсленицБЈма великодушно опрости, само што ји е 1 ошђ опоменуо, да се онасногЂ свогђ предпрјатјн окане, говорећи: „Што се господарске власти тиче, то кодђ Бога стои, комећее подарити; а могу ли н у мему што за подмиренћ ваше н«елћ принети , то ће ми свагда мило 6 б 1 ти , да вама удовлетворнмЂ." Титђ Н1е само јкивотђ толикимђ непр1НтелћмЂ своимђ Опростт , него имђ е и зло добрБЈМЂ врат!о. Онђ пошлћ скоротечу маици Секстусовои, кон се е у некомЂ, близу Рима лежећемЂ мћсту наодила, сђ тбјмђ одђ свое стране увћренЈемЂ, да она у смотрепјго свога СБЈпа сасвимЂ спокоина, и за животђ нћго†безбрижна 6 бјти може. Шта више Титђ задржи оба крмвца кодђ себе на ручакЂ , и сђ нвима се трагоћемЂ ручку прјателЂски, као и пређе, разговарао; а сл ћдугоћји данЂ поведе ш са со 6 омђ у нвно позориште, посади ш поредћ себе , и на очигледЂ целе публике даваше 1 нмђ оруж1е бораца да прегледаго, кое е обмчно цару прегледана ради поднашано. Л. П.

Н Т> К 0 Л И К о Р $ Ч I И Млт1« Б ана о бдговору Г. Георпн Хаџнћа. (КонацЋ.) Како да се препиремЂ сђ човекомЂ, кои опровргава онО, шТО у изображенои ЕврОпи у-

ченици нижи училишта знаду? кои говори, да н 1е Ростопчннђ, него да е Суваро†упал1о Москву? (Дакле треба поправити ову погрћшку у свима великима историЦима Европе , ерЂ ето Г. Хаџића, кои доказуе , да су се сви преварили, и да нису бмли, ндни, добро извћштенн!) Како да се препиремЂ сђ човекомЂ, кои потврђава, и то доказув по грчкои етнмологјн, да катаракта и водопадЂ една су ствар^? а мене пБЈтадивећи се, од-а-кле самБ ту науку поцрп1о, да су то две ствари раз.шчне? Рећи ћу ти брате мои: л самБ ту науну поцршо изђ наипећега землвописнога дћла , што се, по едногласцому мнћшго свпо народа просвћштенБ1 , до-сада на свћту поназало , то еств нзђ дћла гласовитога Балби-н. КадЂ незнате разлику, о коши говоримо, вб 1 ово дћло нисте ни окомђ видили, а како сте се за име Бож1е рћшнли, писати обшту геограФ1ГО, беЗЂ да сте пр1в лрочитали и дубоко проучили усавршенствователн ваше науке? Како да се препиремЂ са србскимЂ списателћмЂ, кои незиа ни сама поко.гћшн србскога народа, него мћсто што 6 бј 1и самЂ по истор!ама изтраживао, слћдуе робски погрћшке нћмачки нћки списатела, говорећи, да се сви жителБи Ерцеговине зопу Морлацима , и да су татарскога поколћн !н? ! Дакле почемЂ е наипре мени одузео изворно качество Србина, па све Далматинце на пола поиталјннчш, садЂ опвтђ потатарчуе Ерцеговце!? Избави насЂ Господи! По Г. Хаџићу скоро неће бнти ни еднога чисте крви Србина на свћту. •— Како да се препиремЂ сђ човекомЂ, кои ми подоста точно излаже на кратко исторпо грчке литературе, па говори у своему дћлу, да срдђ Грци пишу и говоре у већимЂ крузима црквеннмЂ, то естћ среднвимЂ езнкомћ? Будући да е то погрћшка , како ев свакш, кои зна и наилшнћ грчки, може одма извћстити, н велимЂ, да Г. ХаџићЂ или ши прочитао ни рћчицу одђ црквенБ! кнЂига, или ни рћчицу одђ кнћига садашнБимЂ езБ1комЂ писанм; а у тому случаго како мн е онђ знао онако лћпо приновћдити истор1ГО грчкога езмка? То е мало смћшно. Али што му драго : идимо напредЂ. Л самБ путовао по истоку , и 6 б 1 о самћ учителв у грчкима училиштама, па самБ имао ђака, а и много старм свештеника познавао самв, кои су читали, писали и говорили новммђ кнБИжевннмЂ езБшомЂ , а одђ црквенога или мало, или ништа нису познавали; него су ми сами казмвали, да у цркви читаго као папагаи. А што садЂ да м&јслимђ о Г. ХаЏићу, аби се издае тако вћштмМЂ у грчкима е-