Подунавка Београд

122

иаисрећншмЂ супругомЂ , наисрећншмЋ отцемв. Али као што врло често бшва , да после наикрасн1бга маискога мтра, мрачни навуку се облаци, кои муннма сћвагоћимт. све ужасаваго , и наирадостше и наивесел1е до самога мрклога мрака сневеселавак), тако се исто и овде догоди. Судба неизостави и овде евого варлћивоств, свое непостоннство немилостиво показати. 6данЂ црнши облак-Б замути нћговт. ведрми данЋ зкивота, — сунце нћгово потавнн и громовнни ударЂ ушасно потресе нћгову срећу. — О вб1 смртни властници свћта, кои усвои народасрећи свого срећу трааште, или у кои волљи и срећи народЂ свое законе има , немоите заборавити, да нисте, на узвмшеномЂ престолу сћдећи, ни еданљ педалв надЂ гробомЂ се узвмсили! О вм богагаши, кои богатствомЂ зарЂ морске таласе закупити намћравате, невћрЈите, да ћете златомЂ вашимЂ црве и трулеЈКЂ закупити моћи ! О вм наученици , кои се часЂ до звћзда пенћте , нби и нбшво течен1е мћрите — часЂ пакЂ на дно мора силазите, нћгову дублБину исп&1туете, нем &1слите, да у плиткомђ и ускомЂ гробу за васЂ мћста нема! О вм срећни супружници, кои изђ чаше брака богинћ пиће сркућете , невћруите, да се изпити немогке, или да нема еда, кои га замутити и отровати неможе. Онда , кадЂ е на нћжиомЂ врилу маике невино осмеаваћа се Ружица срећномЂ Богоишбу срећу множила — вћчнми санЂ ирасне Лшбосаве вћчиога разплаче. Ппсле кратке али жестоке и лште болћ , изгуби онђ нрасну Лшбосаву, а сђ НБОме и срећу. — Што се нћнЂ гробЂ наскоро зазеленк), то су учиниле сузе вћрнога еупруга, кое е онђ често на гробу нћномЂ тужно проливао, и нби проливашћи сђ нвима се на вћчну нбоизи вћрноств заклиило. — Онђ е бмо несрећанЂ, али у иесрећи храбарљ. — ДесетЂ година протекле су , и Р^жица подђ брижлБИвомђ негомЂ доброга отца расла е, као она у пролеће, кого маиска роса залива. У дванаестои години узраста Ружица — у оно време, кадЂ слабми полђ оз 6 илбно старанћ потребуе, да се пакостнми црвЂ, нои и наикраснш цвћтЂ отровати нестмди се, — у нћму незалеже, 6 бјо е принуђенЂ ааклетву, кого е и према костима и пепелу незаборавлћне свое Лгобосаве До - садЂ вћрно хранјо , погазити , бмо е принуђенЂ учинити коракЂ, кои га е наижалостше, наигрознје упропастити хотћо. Онђ постане по другш путЂ супругЂ, али не срећанЂ: ерЂ блена, у ко10и е онђ мб1сл10, да 6 Лгобосава нћгова ожи-

вила, бмла е кћи вћчнога проклетства. Она $ зм{и у свему бмла равна; бмла е лћпа као зм1«. кон своима краснима бонма сунчанммЂ зрацима пркоеи; бмла в мирна као злин, кого човекЂ често онда види , кадЂ му смртну рану зада — а срце нћно |пе 6 б 1 ло манћ отровно него змјн, Све , што в невалнло , то е у нћнои лћпоти, подмукломЂ ћутанго, подлоујђ осмеиванго при сретанго супружески погледа, као отровЂ у наикрасш 'бмђ плоду, сакрнвено бмло. БоголгобЂ лгото се варао, ерЂ нје знао каквогЂ ђавола за анђела почитуе, онђ е онои лгобавБ, вћрностБ и почиташе пуно указивао, одђ оне лгобавв, вКрностб и почитанје траж10 , коши су све то сам° будаласте ствари бћ!ле. Она се удала само, да свое невалалство лакше упран:нлвати може. О проклета маика , коа васЂ такве рађа, проклето млеко, кое васЂ одонва, проклета землн, кон васЂ одржава! Вм се сђ проклетствомЂ зачинћте; сђ проклетствомЂ рађате, сђ проклетствомђ живите и у вћчномЂ проклетству улЈирете! И кадЂ умрете камо среће, да се више нигда нерађате. Ше землн горегЂ одђ васЂ произвела звћра; ерЂ х1ена, коа изђ гробова мртве лгоде ждере, у наигладшои своши нрости, морала бм се одђ васЂ уплашити; 1пе земла отровшго произвела зм!Ш, ерЂ аспида одђ васЂ бм се отровала. — Међу звћровима васЂ нема!! О човече!!! колико невалалствама едно таково паклено створенћ учинити може, показатће намЂ срамна дћла ове блене. (Прод_ужен1в сл^дуе.)

БЛАГОРОДНА ОСВЕТА. Римскш царЂ, Тнтђ Веспаз1анЂ, 6 бш е владћтелБ изредногЂ харакгера, и свакји е у нћму почнтовао дику и радостБ рода човечјегЂ. Како е онђ лако и радо прачп-ао себи нанешене увреде, показуе између осталога слћдугоћш догађаи: Вите.пе бмо е нКговђ великш непр1ЛтелБ ; а Тнтђ тОлико е према нћму великодушанЂ бмо , да, када е царемЂ постао , не само н1е се породици нћговои свеТ1о , него е млого кђ тому принео , д$ е Вител ^ева кћи за некогЂ младића одђ наиотмћнГе у Риму в>амил1е пошла, давши 10и томђ приликомЂ вмсокомђ чину нћномђ сходнбш миразЂ. Титу толико 6 осветолгоб1е странно било, да се е свагда великодушно изражавао, да онђ воли самЂ погинути, неголи другога у несрећу бацити, па опетЂ е бм-