Подунавка Београд

152

После тога видећи светмн Савва, да иу рукавица иема, прати с.1угу, да онде, гди су ноћили, рукавице на сои оставше узме и нћму иа брдо донесе . но ано што види да се неуплаши. По заповћсти овои <>де слуга натрагЂ у село, и када близу оногг, мћста дође, гди су ноћи.ш. види да куће нема, но у мћсто ове едну бездну са водомђ. У среди ове бездне стонла е она сол, ина нвои рукавице светителћве. Слуга уплашент> узме ове рукавице, а сон на то одма потоне. Овако уплашенЂ одђ пропасти слуга поће опетЂ кђ светителго узЂ брдо , и едва уздишућн стигне га. Преда му рукавице и одма покаже, да е врло жеданЂ и да ће п,рћи одђ зкећи, •— на то светмн Савва прекрсти штапомЂ иа средЂ брда, и на истоме мћсту вода протече, одђ кое, пошто се сиуга нап1е , одма умре, и св. Савва мало га одђ воде измакне, гробЂ му ископа, и ту га сарани. По овоме св. Савва оде на дно истогђ брда, и кодђ неке у потоку воде сиће, онде покае се , и далћ путЂ свои настави. Приповћдку ову тБгме народЂ нашЂ за истину држи, што на мћсто мниме куће, у коти е светми Савва но1но, и кого е за учинћну надЂ нђимђ неправду породомЂ домаћинонммЂ проклео, и данасЂ у селу Чумићу нека бара постои. Она никако, и на наивећои суши непресушуе. Ово мћсто жителЂИ ондашнЂИ сви безЂ разлике проклетомЂ баромЂ именуго. Друго пакЂ што се она у ЧумићскомЂ брду вода , одђ кое се слуга св. Савве нашо , и одма умро, и данвсђ одђ онда Саввина вода зове, кого е Господ. Милое бојкићђ, родомЂ изђ Чумића, пре нскогђ времена лћпо оправити дао. На ову као и на ону доле подђ брдомЂ воду, зовому светинго ? тди се е светми Савва покало, много болнм, а особито грозиичавм лгод1и ради изцћлеша доходе. II напослћдку треће, што на гробу ономђ, гди е слуга светога Савве укопанЂ , одђ онда два врло велика одђ бћлогЂ камена паметника и данЂ данашнЂ1и нао споменЂ постое. Оваи гробЂ онуда живећш народЂ „гробомЂ Саввиногђ слуге' 1 зове. С М 11 С И Ц Е. Гостопримство у Колумбш до овогђ времена сачувало е старми ПспанскЈи обшчаи: свв:

што е у кући отлично, предлагати иа дарЂ страноме госту. Обичаи таи не давно побудт е велико негодоваше два европеиска путника, кои га налазе смћшнммЂ , неумћстнммЂ и несходнммЂ данапшћмЂ независимомЂ стаиго КолумбЈе. У санои ствари обичаи Колумб1анаца, дариватн госте свачимЂ, што се само вообразити мозке, поставт е обадва путника у неповолЂно положенћ. бданпутЂ по готру добмго они преко секретара министерства иностранм дћла слћдугоћу запечаћену цедулго: „Госпоа X. узима честк поднети вамЂ на дарЂ свого малу кћерћ, кого е не давпо родила." У Бракебоску, Департаменту ЛамаишскомЂ, устрћлћнЂ е еданЂ великш орао , са златнммЂ на врату литаромЂ, на комђ се нашао готическимђ словима слћдугоћји (французскЈи) надписЂ: „КавказЂ е мое отечество , мунн мое име , Раденскш мои господинђ. 1750." 1ованЂ ђ. 6втим1евићЂ.

СЛЛДКО И КИСЕЛО. (Средство прота†ноћнБ! страшила.) У еднои старои кући уН** обнлазише духовн. Газда уреди едант, бал-в, и одт. то доба е све мирно. — Одтуда внднмо , да на данашн[,нма нашима баловима никака†духљ неможе да влада. (ЛекЂ покваревн кромпира.) У „Пештанскима новинама" савћтуе едант. слћдушће : „П окваренБ1МЂ кропширима нека се изећку изтруле частице , па поспу (!) утученБШ-к гаромт.!" — То би лћпа забава бк1ла! Управо тако, као што се буве хваташ, да шмт> се со у очи насие! (Само штедитн!) Инострани листови казуш, да е една нндустршзиа глава пронашла средство, коимђ се свака пара з а ш т е д и. На таи иачннт> заштедитћемо све машине за жел ћзнице, пароброде, Фабрике н т. д. То бћ1 наравно бвгла велика уштеда, а све е могућно. Мк1 живимо у вћку штедн-ћ, и штедна е задатакт. нашега столћгјн. Шгедимо свашта: дрво, свћће, време, снагу, просторЂ, знанћ а и самч. — духт>. Како 6б1 лћпо бћ1ло , кадЂ би уштедити могли рођенћ! Небкх се имали мучпти животомђ, а заштедили бв1 умрети. Можда ће јоштђ кон индустр!озна глава подигиути „уштедително заве Ј ден1е за човеческо су ш те с т в о ва н ћ!'" —

УчредникЂ Милошђ ПоповићЂ. Издано и печатано у Правителственои КнвигопечатнЕи у Београду.