Подунавка Београд

УЗКЛИКЂ вмсокородноме господину, совЂтнику кнаа»ЕствА србскогћ, подполковнину и КАвалм *у, ■ ОВ.4МЗУ ВОђБО^Н!.?. г

Влаго роду, благо отечеству, Свеславскога круга човечеству, ИЈто унука прадћдскогт. колена , Прославлћногт. србскога племена, А Србнна и рођеногЋ свтна, Онт. дарова на отраду свима : Лгобл ^ћногЋ намт. ВелвковпћЂ Гована! Сов-ћтника Србскогт. прензбрана! Правду гонакт. што у срцу згрева, Данго ноћу кои о нвои снева; Свћтлогт. Кннза, мило отечество , Свудт. славл ћно дично храсччанство , Што ватренпо изт. свегт. срца лгоби : Хвала, слава, зато нћлу буди! У здравлго га о Боа;е! подржи, Да онт> дуго отечеству служи! КонстантинЋ X. ВрзакЂ.

О СТРУЦИ ПРАВОСУДШ.*) О Д Ћ Милоша Поповика.

Упризр'1мик) правосуднога правл1зН1л(Јикиг-уег^аиип^) политики принадлежи, прводаизнађе наисходнјк) организац1*ш судова и судеискога поступка, ату Јои е задатакЂ. изходатаиствовати , да се правда изнађе наикраћимт> и иаиси*) Изт. иога по Билау сачин&нога рувописа: „Енциклопед!а ДржавословнБ! Наука."

гурнншт. путемЂ. ИочемЋ она у овомђ призрћн1ЕО ОДЂСВ1К) дргкава трааш , да судеисно станћ (5ес гх«Ј; 1ег Пфе ®(апђ) буде самостално и незавмсимо, да се много немћша са другима гранама правлћн1а и да се вишекратно прегледанћ (ревиз ^а) судеиски рКшелпи (пресуда) сачувати мора, то на пштана о положенЈго судова у поединствености, а тако и на главно пБ1тан К о уведен1(0 пороте (заклетничкога суда) и нвно - устменога постЈ'пка има одговарати по духу единственБ1 народа и по осталнма политични ма институтима сваке државе. Али еднаку кајкносте . положити ши валн н«И5о на редЋ судова и наивмша основополоагеН1а о казнителномт> праву државе, тако и на ду \т» нКнога закоиодавства у грађанско - закономђ (цивилно - легалномљ) и парничномЂ (процессуалномт.) призрћн1К>. Често е изражена , ако и ие свуда реализирана потреба , да се судоводство (ЗЈесОЈЗрИеде) савршено разлучи одт> осталм грана правлћн1н. И на свакји начинт. чини се , да ни мало соразмћрно н!б достоинству судоводства, нити обриче брзо и цћли сходно одправланћ правителственм послова, кадт. се судЈнма натоваре д1нла, коа принадлеже ФинансЈи, државнои економ1и, просвћштешго, воиничкои власти. О сновћ , зашто се у поединима дргиавама, кое су 10ште по старЈемЂ начину организиране, судјнма, одђ државе поставлћнммЂ, све еднако такова несудеиска дћла налажу, почива у историческима одношетама, а имено у томђ , што се негда судеиска властћ сматрала више као заслуживагоће право, кое е владћтелвима, као зеилБодржцмма на нвјовима притнжанјниа, припадало, па га своимђ доходарскимЂ чиновницв1ма (5Хеп1(>еапиеп), госпоштинскимђ закупцмма и т. д. предаваше, да у овима згодно управлнго. Овде бм се реФОрма безЂ и наиманћга по готову поколебана и безЂ

»