Подунавка Београд

150

велике промћне у организму судоводства произвести да.ча. Но то е теже при другои потреби , ноа такођер-в и разиученје полиц!е одг, судоводства исто тасо нуа;но и иеоб.чодно представла. Зашто само ирн опасноит, разширешо полицаине дћнтелности наступаго овде оне страшне штете , кое ће нашему времену, надамо се, све већма стране бмти. По малима мћстима чини се да нје свуда могућно поставити особену полицаину властв. А пре свега, аг:о и наиманћ познаемо течаи послова , показуе се, да су изв1;стне части полицаиногг. старанд неразлучне одт> судеисиога звап1а , докт> задргкавамо 1оште изпБ1тателну парницу у криминалнима случаима, или го баремЂ немодифицнрамо установленЈемтЈ државие адвокацје. Саединенје обезбћдителне полицје са судоводствомљ , гдћ е гоште нужде, чини се да ше излогкено взжнниђ противослов1ама. И ако е болти се, да бм судоводство тимђ саединен1емт> нешто полицШ нодобно иа себе узело, неможе ли се на другои страни надати, да ће полиц1Л овшмт. саединенЈемЂ на праведнш путт> ударити. Сагогкенћ мипистерства полицје са министерстоомт> иностранм д!>ла нмачно дае институту нешто мрзк1е , него кадт> 6б1 полицаине ствари (у тешнћмЂ сМБ1Слу) спадале у областв лшнистерства правосуд!.ч. •—• На врху правосуднога правлћн!л стои готово у свима дргкавама особено министерство правосуд!а. Но ово е само руководеће, вмше-надзмравагоће надлешателство. Министерт> правосуд!а предлаже нужне законе и брине се о нбиномт> извршегпго , онт> обдржана цћлми организамт> течен!н правде , дргки врховно надзмраше надт> сачуванћмЂ добара, кон су повћрена светинби судоводства , саобштава владКтелго све ствари правде, кое онђ требадазна, чини представлћшн о поставлннго, премћштавго и одпуштанго судеиски званичника и извршава слугкбену полиц1ГО надЂ свима лицама, стоећима у сагозу са правосуднммЂ правлћшемЂ. А .ш онг, ше правду изричуће надлегкателство ; онђ неиздае пресуде у спорнима предметима нравде. Подђ надзмран!емЂ министерства правосуД1Н двигку се судови у предписанима круговима. У руке судјн предае држава наисветш налогЂ. Нћима повћрава она собственостБ, слободу, гкивотђ свои грађана. Зато суд1е мораго бмти слободни одђ министерске самоволвиости и нб 10 во положенше мора Ји склонити, да и противћ самога владћтелн правду бране. Они оамо пресудомђ и правдомЂ могу се звашн свога лишити

(шагпоуЉШ1е). Да бм сђ већомБ вагкносћу свол рћшенја издавали и да 6 б 1 при рћшен1го свога задатка , кои толико иеизискуе брзо докучеше за магновеше нугкнога, колино смотрено постигкенћ постоинБ1 истина, зрћлГе савћтовати се могли, чини се да е доброиЂ судоводству потребао коллегјнлно саставлћнје судова. Гдћ се ово иемогке произвести, ту узрокЂ лежи у саединћН1Н> не башЂ правв! судеиски послова са судоводствомђ , а на послћдку ту налазимо и изпмтателну парницу као препоиу ове наредбе. И интерессЂ суд1е неима бмти привезанЂ за полагано и цћли противно управллнћ (ЈР>ап&ђа6ипд) правосудја. Нста историчка одношеша, коа правосудно правлћнје представлнго само као побочиу грану послова , проузроковаше оно сасвимђ неразумно уређенћ, по коемЂ е доходзкђ суд1а управл1 >нђ на судеиске акциденије. \1 мсли ли др-.кава, да е нћному осталому Финансјелному плану соразмћрно, допустити, да трошкове судоводства они намируго, кои суда и нћгова труда нотребуго , то неима баремЂ хасну судДе везати за пробмтачности овога извора одђ прихода А и онде , гдћ дргкава акциденц^е вуче, нема се на судпо лготити , кои јои наиманћ акциденц1а издае. У призрћнГго праве дикеарч1е , подвргкенн и постеиености судова, све завмси одђ одговора на пмтанћ, хоће ли се институтЂ пороте (заклетничкога суда) судоводству сасвимЂ или одђ части за основђ пологкити, т. е. хоће ли се рћшеше о пмтанго правде ио одношен!го ствари разлучити, и пресуђенћ последнћга лгодма предати, кои се за свакш едиис-1 венми случаи, подђ еднакимЂ садћиствомЂ партан и суда, изђ средине народа бираго и тога ради закличш, да ће по пуномЂ увКренго пресуду изрећи, коа ће доказателство ипразнанћ иаинаднти. Оваи институтЂ на свакји начинЂ чини се да обриче наимогућшго незавБ1симостБ право изричуће власти одђ утицан правителства и одђ саме силе сталегкнм иредразсуда и грађанима властитога индиФерентизма, као и у многима случаима наиправедн1е пресуђенћ , како сачо слћдовати може одђ лгод1И , кои стварБ разумћваго ; онђ издћиствуе вфтино и преко мћре брзо судоводство; олакшава побћду матерјнлнога права надЂ ФормуломЂ; добБ1ва народЂ за стварв права, пошто му велику користБ, одђ еднакога себи суђенммЂ бмти, дае , и гради путЂ кт> участно у двнима пословима. ТакођерЂ се и одђ свн народа , коима е датт> , сматра као наитвр-