Подунавка Београд

162

а кнБижевно изобранЈегпе само е правацЂ и упутствје кђ разв!ашо сила човечески, кћ познанио свега, шта е око нћга, надг> нбимћ и иодб нћимљ, и кђ изтрагкиванго и изнађенно средства, Коима ће свое користи обогатити и опредћлен!б свое, нао човевч, , по свима стр^кама испунити; за го кои сашзи и кнвигкевну науку ст> осталимг> наукама , томе е цћо св1.тт> отворенЂ, и таи сугубо живи , сирћчљ и душевно и тћлесно. Како годђ п1то е свКтћ оваи пустт> и мрачанг. 6 бјо , пре него што е Богђ заповћдјо , да буде свћтлоств; тако е мрачно срце човекапре изобразкенјн , •— пре воспиташн. —- Глуше него н!нвотна починТ. човекг. јкивити ; а престае сљ мћренћмЂ небеса. — СуровомЂ скота којкомђ брани се сђ почетка одђ зиме ; а мало затнмЂ уткива злато у свилу. — ШупалБ растЂ или аећина подземна чуваго га сђ ночетка одђ ударца воздушие непогоде; а мало затвшЂ зида великолћпне и вмсоке палате. — ЛанцемЂ свои поннтја велимЂ и изобран;еч1емЂ човекЂ мало по мало изналази художества н науке; — подђ вћштимЂ нћговамЂ прстима постае наитврђш каменЂ дивномђ статуомЂ ; мрачна пећина саиномђ палатомЂ, сурова когка дичномђ алБиномђ. Недоказде ли дакле н само неравенство овб ! схепена усавршеиствоваи!а нашегЂ, да е воспитан1е и нзображен1е краинн потреба човечества? Нје ли очевидно , да е природа човеческа тако уређена , да воспиташе друга тако рећи природа лгодш бв1ва? ВоспитанЈе дае владћтелБима честне добре поданике, — а овшма опетЂ наиболћ владћтелћ ; грађанину искреногЂ и дружевногЂ сограђанина ; родителБима утћху и подпору; а потомству добре прародител !.. Благостоан'1е сваке државе иште то , да свакш свого срећу у обштои тражи; да трудолгобје бмло у ко1ои му драго струци заниманји свогђ, као зван!е сматра и у изпунћшго овогђ зван1н свогђ , да тражи радостБ и задоволБетво живота свогђ. Но како ће ово онаи саединити, кои се Јоштђ изђ дћтинства и одђ родитела свогђ , у ланци страстЈИ нћгови о^.ованогЂ, Јпе ничему другомЂ науч10, него праздности, и траженго среће свое , са штетомЂ другога, И;1ображен1е дакле и воспиташе не само што дае способЂ човеку, природне сное користи, безЂ штете ближнћгЂ свогђ, и сђ благосло-

' вомђ обогатпти, него рађа 10 штђ у ерцу и души човеческои три наиглавн1н своиства , кон срећу обшту и срећу нћгову сачинлваго; сирћчЂ; искреноств , услужностБ и списходителностБ. ИскреностБ е свеза човеческогЂ содружества, пуполакЂ међусобногЂ повћреша , и отклонителБ свпо неспоразумћгпн, кол едиицато рађаго раздорЂ, несогласје и разоренје. — УслужностБ е наиблпгородцја граница доброга срца и човеколгобјв. У служносћу бмва богатство едногЂ помоћћ другоме; — разумЂ мудрога свћтлосћу ! иладу други. ДобарЂсовћтЂ често е већа услуга него новци ; сожалћше често веће утћшенЈе него помоћБ. — СладакЂ начинЂ, коимђ услужанЂ молбу, кого испунити неможе, одриче, погдекадЂ е нрјатнЈи, него много гдћкое благодћжпе. — СнисходителностБ пакЂ , ова красна черта благородства душевногЂ , упра†ше никаква благодћтелна наклоностБ, већЂ непрестана брига, никога неувредити. ЧовекБ нема свагда прилике и моћи другомЂ добро учинити ; но одђ старанн , никога неувредити , неразр1.шава насЂ дужностБ наша ни часЂ ни по ; а све три ове небесне кћери , што сздђ описасмо , чиме се другимЂ придобв1ваго , него воспиташемЂ, комђ срце човеческо наирад1 *е врата отвора у годинама младости. СтаростБ е друго д^тинство, рекоше наши стари, а каЈке начЂ и наше искуство. — У овомђ станго потребуго родителви помоћи дћце свое исто тако , као и ова ш го потребуго старанн родителБСКОгЂ у годинама свогђ дћтинства. — А тко е причина , што често отацЂ у старости сво1()и у сиротинБи јкиви ? — Што мати често кђ землБи теретомЂ година свои пригнута у оскудици уздише, ако го е ранна смртБ супруга нКногђ удовицомљ ; но каменито б <>гатогђ ил' имућегЂ СБ1на нћногЂ срце , — сироТОМЂ удовицомЂ учинило? — Треба ли ми и овде опоменути божествено дћиство воспиташл , кое бм заиста речено за родЂ човеческш безчестје предупредило, и напроти†тога на постелго узадоволБству умирућегЂ отца. добродћтелногЂ и имена свогђ достоиногђ свта довело. — О сђ каковммЂ восторгомЂ отвцђ така†у вћчностБ погледа, знагоћи, да отечеству честногЂ грађаиина оставлн ! — ПоследнБЈи задаи нћго†естБ добродћтелБ; задаи, коимђ сб 1на задише. Радуи се, прати га човечества гласЂ; — радуи се, тб 1 си св 1>ту сбшомђ твоимђ цвћтакЂ чеотн задспуо. Невмен.чваи смртБ за разореше твое , ербо живишђ у смиу твомђ. •—