Подунавка Београд

ф »•»

т ж

ж

Л4Ј.

УНИВ. БИБЛИОТЕК А и. Вр-^ Шј

Ј\? 1.

Београдљ 3. Лнуара.

1 84У.

ЖЕЛЛ НА НОВО ЛЂТО

На даш. ован одђ новога лћта, У комт> ко,!о окрену се св-ђтв, Кад'но прошло ст. будућнм-Б се разста, Новми жнвот-в, нова срећа наста: Свакш жуди, што е ком' по ћудн, Свак1и желн, што му срце велп! А и л би сада нешто шћео, Но када бм само казат' см-ћо? Лл' ћу рећи ма зн'о неутећн: Што смо негда учинили криво, Да ставнмо садв пред-Б очи жчво, Па да с' више неварамо слћпи Кано иуха кад -Б се на мед -Б л-ћпи. ђаво мамн, докле ненамами, Кад -б намами онда тежко намн. Доста бћше коекаквБ! спрднн, Свађе, внке и несланв! грднн: Иаз 'мо одсад-в кудт. нам-Б валл ићи, Ако срећу и>1 желимо стићи. Пршнино свн за обште благо, Па ће онда свима 6б1ти драго. А тврдицу нека ђаво носи! Он-б све има, а еднако проси: бр -Б кад-Б кога ђаво запсчатн, Хоће, богме, и да се напла-гп. 11о тм, Боже, опростн нам -Б грћхе, вр-Б с' каемо данас -Б -безт. у-гћхе! Избави нас -б од-б лукава врага, Нект. му шв међу нами трага. Кано гул изб камена лшта Превари наст. већ-Б толнко пута Зажди оганћ среће наше миле, Да познамо мм ићгове силе, Нект. нам-Б свћтли у дну и у ноћи, Тб ! нам -Б, Боже, буди на помоћи! вр-Б к'о чамн и чамунн бћдно, Тому 1Пе ни зкнвити вредио. Ах-б много смо благодарнт' дужни, А мало емо кадри дават' тужни. Но опрости! Тб! Вогб вси велике милости! Уведн наст. у домт. славе твов И прими наст. к'о Сћшове свов!

Да у твоме вел-ћм -б благослову Проведемо мб1 годнну ову, I о в а и ћ Илићт. Ресничанин -Б.

о езвшу славннскомђ. ОДТ. МАТ16 БанА. Лани у едномт, приватиом -Б писму, кое в после у Зори Далматиискои изишло печатано, н самв на кратко означш стазу, ко 1 омђ мбјслимђ дз бм природно морали ићи, а изт» садашиви тежнн племена наши, и вКронтности будући догађаа судимЂ, да ће поћи писменства, правопнси и нар]>чхн славлнска. Како у одношешо племеному и државному, тако и у взмкословноиу мм Славаии моралисмо наипре знивити сви скупа у едномт, едином-Б кругу усредоточени. о тоиу иедае се сумннти: свака народностБ, свакш самосталнми езмкЂ при постанку своему и у прва свол времена неможе иначе него едностручан-Б, едио свецћло сачинивагоћ и бмти. Само се после провале међе тога ирвобмтнога единога круга, дружтво у нћму одрасло и разплођено разаспе се, и изђ еднога у више поманБн кругова затвори; на концу и поманБи ти кругова цћлостБ буде разкинута; нестане јимб единственБ! средоточ1 - н, у свакомБ одт» нби мноншна премалн, наиситн1и кругова , множина средоточ1д породи се. То в природна стаза , кошмћ су пошле све народности и и сви езмци , ко!омђ пође народностБ и езмкБ славннск !и. НародностБ и езмкЂ нашЂ са единства своега постепено сиђоше до наввећега раздроблћни, и тимђ половину своега историчнога течал довршише. Сада јимђ остае другу полћвину довршити ; остае шмђ узЂ исте степене, низђ кое су сишла, узаћи; истммђ друмомђ, коимб су са единства на раздроблћнћ дошла, са раздроблћнн на единство вратити се. По моралнимЂ околностима, кое су сада изображенбш свћтЂ обузеле, по дћиств1НЈ, кое ће плодови ти околностш на свћт -б славинскш имати, а мб 1 слимђ да такова реакц !и мора б &,)ти у наше-