Подунавка Београд

• ®

му народу подпуна. Многе јјпрепоне моћи ће ту реакцпо ф своему корачанш сметати, задржавати, аии ништа на свћту неће ш моћи са свое стазе сврнути. Оваке су одђ части ммсли, у речено.чг. писму изражене, а иада самг. исто вид10 у народљ произведено, наумииг. у подужемт> чланку те ммсли обширнЈе и темелБН1б излогкити, и читаву систему моега о тому ммшлћнн поставити. Али почемЂ се покаже, мало после, наипре у Н'арод'номт> Лисгу , па у нашои Подунавки чланакљ о езБшу одл г. Миланковића, мое подузеће јчини ми се кзиишно. Ни еданг> безг. сумнћ читателв неће бшти заборавЈо на поменутши чланаКЂ. У нћму е г. МилапковићЋ тако обширно свои предметљ развш, тако га е простљ одђ свакога преразсудјн правБ ^мћ философичнммђ погледомљ промотр10 , и свеобузећомЂ критикомђ подпуно излож10, да н незнамЂ ништа знаменито придодати му, ништа преиначити му. Оно е све истина чиста и света ; оно су мисли великодушне, кои 6 бј се свагии славлнск1и домородацтћ при наступагоћои епохи славанско« имао апостоломЂ учинити. Али ако се предмету, кои е г. МиланковићЂ тако срећно изцршо, нема шта знаменито важно додати, могу се изђ истога, и мораго се, друга два предмета извести , друга два пмтанн положити; а та су: I) Да ли сада сзшкђ славаншпи корача онако, како настепену, на коему се налази, по опредћлћшо тореречене системе корачати мора ? II. Коимђ начиномЂ нћгово корачанћ може бшти подххоможено , да лакше, поепКпине и цћловито свого цћлв докучи? (Продужен1В сл^дув)

КНЛЖЕСТВО С Р Б I н. Изводт. изб .,ГеограФЈиско - С гатнстнчногћ Рћчннка" г. I. Гавриловнћа.*) Срб1)1 завмси одђ Порте Отоманске; лежи између 44° до 45° с. ш. и 36° 56' до 40° 30' и. д. Границе нћне су одђ сћвера: држава- АустрЈиска, одђ ист<1ка Кннжество БалахЈи и ПашалукЂ Видинск1и , одђ гога Пашалуци Видинскш, Нии^евачкји, Лесковачкш, и КадилукЂ Новопазарскш, одђ запада Херцеговина и Босна. Пространство се нћно, кздђ се дужина одђ сћвера кђ гогу и она одђ истока кђ западу одђ едне до друге наидалћ точке проесапе, може узети на 1000 □ милн. Србхн се дћлк на 17 Окруж1и, а ова на Срезове, одћ кои 54 има. ОкружЈн се зову: Београдско, Валћвско, Шабачко, Подринско, У жичко , Чачанско, Крагубвачко, Рудничко, Круше*) Види 50 Подуиавке одт. 20. Дец. пр. г.

вачко, Лгодинско, ћупршско, Алексиначко, Гургусовачко, Црнорћчко, Краинско, Пожаревачко и Смедеревско. Срб1н е землн брдовита. Она на гогу налазећа се брда есу наивећа, кон са брдима тако названшмЂ БалканомЂ у Турскои (Нетиз) свезу имаго. Средину Срб!е заузимаго Рудничка брда; а она на истоку налазећа се, са БанатскимЂ свезана, повлаче се одђ сћвера кђ гогу. Наивећа брда су у Срб1и: КопаоникЂ, Плоча, Желђинђ, С толђ , Ртаив Долине су наизначенит1е оне, кое се око Мораве , Саве , и око Дунава налазе. Но не само ове равнице, него и узвшшен1а су мћста за усћвЂ способна, и ири доста малои раднБи земла дае богате землБОдћлцу плодове. Р 1.ке Срб1*е есу : ДунавЂ , Сава , Морава, Дрина, Т имокђ , и друге манћ, Како Срб1л лежи на средини између равнинителн и пола сћверногЂ, то се изђ самогЂ полоЈкан овогђ види , да она има климу прштну. Нанлћшпи су мћсеци: »СептемберЂ и ОктоберЂ, наитопл1и Н )н1и. ЈКетва се починћ на измакЂ поменутогЂ мћсеца, а свршуе се у К).п о. Виногради се беру више пута у почетку, ал' обично око половине Септембра. Зимно е време благо, ал' у гожнимђ краевима, кои су узвшшенш одђ осталш , зима е строга и дуго трае. Има мћста, на коима она 9. мћсецци се продужава. Срб 1 н ииа доволбно благороднш метала у своииђ брдима; гвожђа, бакра, олова, углл каменитогЂ и мркогЂ, мермнра бћлогЂ и црвеногЂ, и каменн сваке стру .ке. Пшеница, ечамЂ, прол, елда, овасЂ, кукурузЂ , вино, воће сваиогЂ рода, а особито ш.шива, ЈкирЂ н шишарка роде доволвно. Добмва се и рул н броћа способна за бонднсавћ растћна. О дђ живе стоке имаде: говеда, конн, оваца, коза, а особитоу великомЂ количест #у свнпн', кои е садЂ наиглавш 'и производђ землћ, пчела, свиленш буба и !мнвица. Птице се у Србш налазе све, кое обичиоЈ^зеЈадлиа, подђ умКреншиЂ полсемЂ лалазнШша се, зкиве; у пространнимЂ шумама има: елена. срнш, дивлби свина, медведа ос.оби го у источнимђ краевима, зецо.ва, лисицз, рисова, кадкадћ се и кои шакалЂ за.блудн у Рудничке плашше. Рћке су богате са рибама: штукама , шарашша, младнцама, у Дринп и Морави, морунама и есетрама у Дунаву, особито око Кладова. Шума има Срб1а одвећЂ много; брда су сва обрастла дрвама: растовнма, буквама, елама и боровима; може се ла:;о узети, да е скоро една трећиназемлћ 10ШТЂ подђ ШуМОМЂ. ЖителБи СрбЈе есу : А.) Срби, брои, е нб10вђ - - - 825,783. О дђ опи пакЂ има: 1. Чиновника и пензшнера - - - - 832. 2. Варошана, кои се занимаш трговипомђ и запатима - - - 38.022. 3. Селнка, кои землЂОдћ.пемЂ, ско-