Подунавка Београд

56

човека, кнм жевногт. учите.ш и надкритичара , каквбшћ ее таи г. Срболгобљ пр«.ви , достоина одбране едногв Дра философш , достоипа кнћннЈества и кш,ижевногљ ппно П ј разговора , достоина едногт. нвногт. органа просвете. А одт. св!го у ош.пп. забавама наведенк1 погрешака г. Дра М. С. само две е узео оваи браннтелв нкговт. правдати , дакле све остале тамо наведене и онт. самт. првзнае на штету и жалостБ истога клјвита свога. Не уиуштагоћи се овде у одговаран^ћ на осгаЛБ1И садржаи номенутогт. Погледа, као нитн кљ стварБ1 принадлежећ1'и ннти одговора башЂ заслужугоћ!и, само те две точке прандана треба виднтн, илн у нбима занста г ДрБ М. С. греиио, као што се у критикн примћчава, нли су ове прпм ћчашн погрешиа , као што г. Срболгобт. окреће , да знамо , на чсму смо, и да не останемо у забупи. 1. Г. Др -б М. С. на стр. 38 свога землћоп. вели: „По уннштенго Лничара, Дел1н и другн насилника (негдашнт вонника Турски) заведе Султант, Селнмт. Ш. по Европенскомт. начину редовно воинство." А у критики е казано, даетоСултанЂМахмудт. учин10, а не СелимЂ, — то естћ Лиичаре изтреб!о и онда п о у н и ш т е н го о в Б1 — редовно воинство по европенскомЂ начнну завео. ПакБ шта г. СрболгобЂ каже о томе н како правда свога кл1ента г. Дра М, С.? ,, Сви, вели , нсторјограФИ кажу, да е СелнмЂ занео ново воинство, кое се звало Н и за мђ - Џ е дндђ , а Лиичари, дознавш|и , д а ћ е б Б1 т п унпштожен в, п о б у н е с е п свргну Селнма сђ престола и поеле угниве га у тамницБ!. МухмудЂ, поставшн царомЂ, р ћ ш н с е у н и ш т и т н Н н ичаре 1 ' и т. д. Шта се дакле тв1ме иотврђуе одђ г . Срболгоба : оно, ш го г. Др. М. С. каже, да е СелнмЂ по уништенго Лнпчара, Де.па н пр. редовно воинство по е в р опеискомЂ начииу завео, нли напротн†оно, шго се у критнкн примћчава, да е то текЂ наслћдникб СелимовЂ, СултанЂ МахмудЂ, тако учнн1о? 2. Г. ДрЂ М. С. на стр. 106 землћоп. каа ;е: „3 н а т н1е у Атлантиско море утичуће реке есу: Сеине сђ 1онне, Аубе, Ма[рне и Оизе." А у критики му се примћчава, да се те реке ие сливаго у Атлаитиско море, него у каналЂ. Дакле е пб1танћ, сливаго ли се те воде у море, кое г. ДрЂ М. С. у своие землћоп. именуе, или управт, у каналЂ,

као што крнтика примћчава. А шта на то бранителБ г. ДрЂ М. С. у своме погледу вели? Да се те реке не сливаго свака за себе у море едно или друго, него оне остале у Сену , потомђ ова сама да се слива у кана .1ђ или у море Атлантиско, кое е, вели, све едно, и опетЂ , вели, ше све едно , нити треба едно место другогЂ казати , дакле е ипаКЂ критика имала право , прнмћтивши ону погрешку г. Дра М. С 4 , каква се не може |ни ученнку земл-ћописаша сасвнмЂ опростнтн и допуштати, да место кавала каже Атлантиско (или сђ друге стране сћверно_) море. А да нсте реке свака за себе у море утичу, тако нити е писателћ критике оно нзложеше г. Дра М. С. ,,СеВне сђ I о н н е, Аубе, Марне н Оизе' 1 разумевао, нитн у примћчашго свомђ казао, пакЂ н!е нн ПБ1танћ о томе. Но ако се по мн'ћшк> г. Срболгоба као надкритичара може и тако толковатн оно изложеше: онда 6 б 1 морао онђ самЂ 1 оштђ и за ово покуцатн г. Дра М. С., што ше асгие казао, како се те реке сливаго. 6 ли дакле н за ове две точке оправдао г. Срболгоб-Б землћописаше г. Дра М. С. и опровргао прнм'ћчан1И критике? И в лн то право правдан^ћ, или е текЂ само извртаић; премЂ да не адвокатско , али може 6 б 1 ти езуитско, ако и опетЂ не башв маистор- ско? ПодобнБШЂ начиномЂ а мож' да већимЂ правомЂ н. п. могао 6 б 1 ко оне речн у нстомђ погледу г. Срболгоба: ,, да 'Гиса, Сава и Драва утичу у ДунавЂ, а ован одђ Веограда да тече самЂ подђ свонмђ с о б с т в е н н Б1 м ђ именемЂ" тако толковатн, да по нг.има до Веограда не тече Дуна†ПОДЂ свонмђ СобсТВСННБ1МЂ именомЂ , него подђ некимђ другимЂ и туђимЂ , а оне три реке да у н -ћга утичу тбшђ редомЂ: Тиса , пакЂ Сава, пакЂ Драва, кое 6 б 1 6 б 1 ло едно одђ другогЂ нескладнје. Оволнко за садЂ, што се тиче оне две точке землћопнсашл , а о другоме , што се за одбрану г. Дра М. С. наводи, друго ^ђ приликомБ. ПисателБ киБижевнБ! забава.*)

*) Обштегт. споразумјзвји ради добро бм 6 б 1 Л 0, да се свакш критичарт. на свого критику по имену подпише, каво небћ! на коега, кои е у свему индиФерентЋ, сумни пала, каоштоето сада случаи са овима разпрама, за ков се коегдипокутовима лажно износи, да су 1и писали лгоди, коима у осталомт. таково штоииуснуна умт. пало ше. Какогодт. што в свак1н радт. са себе да сбаци сумиго и подозрћн1в каково, тако треба и друге одђ тога дасачува. То вамт. налаже дужноств према ближнБима. У.

УчредиикЂ Милошђ ПоповићЂ. Издано и пепатано у Пр а вите лств е нои Кн б п гоп еч атн би у Београду,